Presudom Višeg suda u Šapcu Gž 840/2020 od 03.03.2022. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se tuženi obaveže da mu na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenog straha isplati 30.000,00 dinara i na ime naknade materijalne štete 12.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 07.09.2020. godine do isplate. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu trećem izreke, tako što je odbijen zahtev tužioca da se tuženi obaveže da mu naknadi troškove parničnog postupka. Stavom trećim izreke, tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 216.000,00 dinara i odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova postupka preko dosuđeniog do traženog iznosa od 253.500,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tuženog u delu kojim je tražio da se tužilac obaveže da mu naknadi troškove žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu za naknadu nematerijalne štete za pretrpljeni strah i naknadu materijalne štete. Po oceni Vrhovnog suda, imajući u vidu prirodu spora, sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i date razloge o osnovanosti tužbenog zahteva, u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon) za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, za ujednačavanjem sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava. Odluka drugostepenog suda o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovana je na primeni odgovarajuće odredbe materijalnog prava - člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, i u skladu je sa pravnim shvatanjem koji je izražen kroz odluke Vrhovnog suda da naknada nematerijalne štete za pretrpljeni strah pripada oštećenom samo u slučaju kada je strah bio intenzivan i dužeg trajanja, te da se naknada za ovaj vid neimovinske štete može dosuditi i kada intenzivan strah kratko trajao, ali pod uslovom da je nastao poremećaj u psihičkom stanju oštećenog. Ukazivanje tužioca na postojanje drugačijih odluka ne ukazuje i nužno na drugačiji pravni stav izražen u toj odluci, jer pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi naknade nematerijalne i materijalne štete podneta je 29.06.2017. godine. Vrednost predmeta spora je 180.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to revizija tužilje nije dozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković