Пресудом Вишег суда у Шапцу Гж 840/2020 од 03.03.2022. године, ставом првим изреке, преиначена је првостепена пресуда у ставу првом изреке, тако што је одбијен тужбени захтев тужиоца у делу којим је тражио да се тужени обавеже да му на име накнаде нематеријалне штете због претрпљеног страха исплати 30.000,00 динара и на име накнаде материјалне штете 12.000,00 динара, све са законском затезном каматом од 07.09.2020. године до исплате. Ставом другим изреке, преиначена је првостепена пресуда у ставу трећем изреке, тако што је одбијен захтев тужиоца да се тужени обавеже да му накнади трошкове парничног поступка. Ставом трећим изреке, тужилац је обавезан да туженом накнади трошкове парничног поступка од 216.000,00 динара и одбијен захтев туженог за накнаду трошкова поступка преко досуђениог до траженог износа од 253.500,00 динара. Ставом четвртим изреке, одбијен је захтев туженог у делу којим је тражио да се тужилац обавеже да му накнади трошкове жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешне примене материјалног права и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, с тим што је предложио да се ревизија сматра изузетно дозвољеном (члан 404. ЗПП).

Правноснажном пресудом одлучено је о захтеву за накнаду нематеријалне штете за претрпљени страх и накнаду материјалне штете. По оцени Врховног суда, имајући у виду природу спора, садржину тражене правне заштите, начин пресуђења и дате разлоге о основаности тужбеног захтева, у овом случају нису испуњени услови за из члана 404. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/11... 18/20 и 10/23 – други закон) за одлучивање о посебној ревизији тужиоца јер не постоји потреба за разматрањем правног питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, за уједначавањем судске праксе, нити је потребно ново тумачење права. Одлука другостепеног суда о основаности тужбеног захтева заснована је на примени одговарајуће одредбе материјалног права - члана 200. Закона о облигационим односима, и у складу је са правним схватањем који је изражен кроз одлуке Врховног суда да накнада нематеријалне штете за претрпљени страх припада оштећеном само у случају када је страх био интензиван и дужег трајања, те да се накнада за овај вид неимовинске штете може досудити и када интензиван страх кратко трајао, али под условом да је настао поремећај у психичком стању оштећеног. Указивање тужиоца на постојање другачијих одлука не указује и нужно на другачији правни став изражен у тој одлуци, јер правилна примена материјалног права у споровима са тужбеним захтевом као у конкретном случају, зависи од утврђеног чињеничног стања. Из наведених разлога, одлучено је као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 468. став 1. ЗПП, прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе. Одредбом чланa 479. став 6. ЗПП, прописано је да против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности ревизија није дозвољена.

Тужба ради накнаде нематеријалне и материјалне штете поднета је 29.06.2017. године. Вредност предмета спора је 180.000,00 динара.

Имајући у виду да се у конкретном случају ради о имовинскоправном спору у коме се тужбени захтев односи на новчано потраживање, у коме вредност предмета спора не прелази динарску противвредност 3.000 евра, што значи да се ради о спору мале вредности у коме ревизија није дозвољена, то ревизија тужиље није дозвољена, применом члана 479. став 6. ЗПП.

На основу члана 413. у вези члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић