Protiv drugostepenog rešenja, predlagači su blagovremeno izjavili reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, a radi razmatranja pravnog interesa od opšteg interesa, pitanja o interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse i zbog potrebe novog tumačenja prava, sa predlogom da se o istoj odluči u skladu sa odredbom člana 404. Zakona o parnčnom postupku.

Zakon o vanparničnom postupku u članu 30. stav 2. propisuje shodnu primenu Zakona o parničnom postupku, ako tim ili drugim zakonom nije drugačije određeno.

Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji predlagača kao izuzetno dozvoljenoj Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi koje zahteva odredba člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Predlagači pobijaju drugostepeno rešenje, koje se odnosi na troškove vanparničnog postupka, a kojim je preinačeno prvostepeno rešenje o troškocima vanparničnog postupka, kao i dopunsko rešenje o troškovima vanparničnog postupka.

Imajući u vidu da se revizijom pobija odluka o troškovima postupka, navedeno ne može biti predmet odlučivanja po posebnoj reviziji. Odluka o troškovima donosi se prema okolnostima svakog konkretnog slučaja pa nije podobna za ujednačavanje sudske prakse, niti postoje drugi razlozi da se odlučuje po odredbi čl. 404 Zakona o parničnom postupku. Ovo naročito imajući u vidu da je reč o troškovima u vanparničnom postupku, koji se vodi u interesu predlagača, te u kojem se vodi računa o činjenici da se nadoknađuju samo oni troškovi koji su zajednički za sve učesnike, a da svaki učesnik snosi svoje troškove postupka. Takav princip uslovljen je prirodom pravila vanparničnog postupka, što je propisano i odredbom člana 28. Zakona o vanparničnom postupku, a koji član je drugostepeni sud primenio.

Zato je primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20), a u vezi sa članom 30. stav 2. i 28. st. 2. Zakona o vanparničnom postupku („Sl. glasnik SRS“, br. 25/82, 48/88 i „Sl. glasnik RS“, br. 46/95..106/2015) odlučeno kao u prvom stavu izreke ovog rešenja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. i člana 420. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20) u vezi sa članom 28. i 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Sl. glasnik SRS“, br. 25/82, 48/88 i „Sl. glasnik RS“, br. 46/95..106/2015) i odlučio da revizija nije dozvoljena.

Kako je revizija u konkretnom slučaju izjavljena protiv odluke o troškovima postupka koji predstavljaju sporedno potraživanje, u smislu odredbe čl. 28 st. 2 Zakona o parničnom postupku, to revizija nije dozvoljena prema vrsti odluke. Budući da nije reč o imovinskopravnim stvarima, već troškovima postupka kao sporednom traženju, to revizija nije dozvoljena ni prema shodnoj primeni odredbe čl. 27. Zakona o vanparničnom postupku kao mogući pravni lek u vanparničnom postupku.

Imajući navedeno u vidu, Vrhovni kasacioni sud odbacio je reviziju predlagača kao nedozvoljenu, kao u stavu drugom izreke rešenja.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Matković Stefanović s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić