Против другостепеног решења, предлагачи су благовремено изјавили ревизију, због погрешне примене материјалног права, а ради разматрања правног интереса од општег интереса, питања о интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе и због потребе новог тумачења права, са предлогом да се о истој одлучи у складу са одредбом члана 404. Закона о парнчном поступку.

Закон о ванпарничном поступку у члану 30. став 2. прописује сходну примену Закона о парничном поступку, ако тим или другим законом није другачије одређено.

Ценећи испуњеност услова за одлучивање о ревизији предлагача као изузетно дозвољеној Врховни касациони суд је утврдио да нису испуњени услови које захтева одредба члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.

Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности ревизије из става 1. овог члана одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Предлагачи побијају другостепено решење, које се односи на трошкове ванпарничног поступка, а којим је преиначено првостепено решење о трошкоцима ванпарничног поступка, као и допунско решење о трошковима ванпарничног поступка.

Имајући у виду да се ревизијом побија одлука о трошковима поступка, наведено не може бити предмет одлучивања по посебној ревизији. Одлука о трошковима доноси се према околностима сваког конкретног случаја па није подобна за уједначавање судске праксе, нити постоје други разлози да се одлучује по одредби чл. 404 Закона о парничном поступку. Ово нарочито имајући у виду да је реч о трошковима у ванпарничном поступку, који се води у интересу предлагача, те у којем се води рачуна о чињеници да се надокнађују само они трошкови који су заједнички за све учеснике, а да сваки учесник сноси своје трошкове поступка. Такав принцип условљен је природом правила ванпарничног поступка, што је прописано и одредбом члана 28. Закона о ванпарничном поступку, а који члан је другостепени суд применио.

Зато је применом одредбе члана 404. став 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11...18/20), а у вези са чланом 30. став 2. и 28. ст. 2. Закона о ванпарничном поступку („Сл. гласник СРС“, бр. 25/82, 48/88 и „Сл. гласник РС“, бр. 46/95..106/2015) одлучено као у првом ставу изреке овог решења.

Врховни касациони суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије применом одредбе члана 410. стaв 2. и члана 420. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11... 18/20) у вези са чланом 28. и 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку („Сл. гласник СРС“, бр. 25/82, 48/88 и „Сл. гласник РС“, бр. 46/95..106/2015) и одлучио да ревизија није дозвољена.

Како је ревизија у конкретном случају изјављена против одлуке о трошковима поступка који представљају споредно потраживање, у смислу одредбе чл. 28 ст. 2 Закона о парничном поступку, то ревизија није дозвољена према врсти одлуке. Будући да није реч о имовинскоправним стварима, већ трошковима поступка као споредном тражењу, то ревизија није дозвољена ни према сходној примени одредбе чл. 27. Закона о ванпарничном поступку као могући правни лек у ванпарничном поступку.

Имајући наведено у виду, Врховни касациони суд одбацио је ревизију предлагача као недозвољену, као у ставу другом изреке решења.

Председник већа – судија

Татјана Матковић Стефановић с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић