Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Ćalović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, Privrednog suda u Beogradu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kraljevu, radi naknade materijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gžrr 134/2020 od 26.05.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 09.12.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene koja je izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gžrr 134/2020 od 26.05.2020. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gžrr 134/2020 od 26.05.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Čačku Prr1 328/2019 od 02.12.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezana je tužena da tužiocu isplati iznos od 906.365,15 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 02.07.2019. godine do isplate, na ime naknade materijalne štete nastale nesprovođenjem namirenja potraživanja u korist tužioca, utvrđenog pod rednim brojem .. u predmetu St. 4558/10, zbog postojanja uzročno posledične veze sa direktnom odgovornošću tužene koja je na osnovu pravnosnažnog rešenja R4 St.345/2018 od 16.04.2018. godine, izazvala utvrđenu povredu prava na suđenje u razumnom roku u predmetu St. 4558/10 pred Privrednim sudom u Beogradu. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se obaveže tužena da tužiocu na dosuđeni iznos naknade imovinske štete plati zakonsku zateznu kamatu za period od 12.03.2013. godine do 01.07.2019. godine. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 55.125,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gžrr 134/2020 od 26.05.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda sadržana u stavu prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila posebnu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. ZPP.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br 72/2011...87/2018), propisano je da posebna revizija može da se izjavi zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene odluke koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava.

Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužioca koji se odnosi na naknadu materijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, u postupku pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St 4558/2010, a povreda ovog prava tužiocu je utvrđena rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4 St. 345/18 od 16.04.2018. godine. O pravu tužioca na naknadu štete i visini te naknade sudovi su odlučili ceneći odredbu člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i pravnog shvatanja Vrhovnog kasacionog suda.

Vrhovni kasacioni sud smatra da nema potrebe za odlučivanjem o reviziji radi ujednačavanja sudske prakse, s obzirom da u konkretnom slučaju nije odstupljeno od sudske prakse tako da nema potrebe da se o izjavljenoj reviziji odlučuje radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa, ili novog tumačenja prava nakon zaključka usvojenog na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 02.11.2018. godine u postupku razmatranja spornog pravnog pitanja Spp 6/16, iniciranog od strane Osnovnog suda u Sjenici.

U konkretnom slučaju, odlučeno je u skladu sa navedenim zaključkom Vrhovnog kasacionog suda koji glasi: Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, kao i odluka kojima su u stečajnom postupku utvrđena potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koja su bez njihove krivice ostala neizvršena u postupku stečaja vođenom nad stečajnim dužnikom sa većinskim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku. U pogledu kamate, pravnosnažnom presudom nije odstupljeno od pravnog stava zastupljenog u sudskoj praksi o osnovu i obimu odgovornosti tužene Republike Srbije.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 02.07.2019. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 903.365,15 dinara. Prvostepena presuda je doneta 02.12.2019. godine, a drugostepena presuda je doneta 26.05.2020. godine.

Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija tužene nije dozvoljena su smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić