Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Божидара Вујичића, председника већа, Весне Субић, Јелице Бојанић Керкез, Зоране Делибашић и Гордане Комненић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Иван Ћаловић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Министарство правде, Привредног суда у Београду, коју заступа Државно правобранилаштво, Одељење у Краљеву, ради нaкнаде материјалне штете због повреде права на суђење у разумном року, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гжрр 134/2020 од 26.05.2020. године, у седници већа одржаној дана 09.12.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужене која је изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гжрр 134/2020 од 26.05.2020. године, као о изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гжрр 134/2020 од 26.05.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Чачку Прр1 328/2019 од 02.12.2019. године, ставом првим изреке, делимично је усвојен тужбени захтев тужиоца и обавезана је тужена да тужиоцу исплати износ од 906.365,15 динара, са законском затезном каматом од 02.07.2019. године до исплате, на име накнаде материјалне штете настале неспровођењем намирења потраживања у корист тужиоца, утврђеног под редним бројем .. у предмету Ст. 4558/10, због постојања узрочно последичне везе са директном одговорношћу тужене која је на основу правноснажног решења Р4 Ст.345/2018 од 16.04.2018. године, изазвала утврђену повреду права на суђење у разумном року у предмету Ст. 4558/10 пред Привредним судом у Београду. Ставом другим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца у делу којим је тражио да се обавеже тужена да тужиоцу на досуђени износ накнаде имовинске штете плати законску затезну камату за период од 12.03.2013. године до 01.07.2019. године. Ставом трећим изреке, обавезана је тужена да тужиоцу на име накнаде трошкова парничног поступка исплати износ од 55.125,00 динара, са законском затезном каматом од дана извршности до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гжрр 134/2020 од 26.05.2020. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужене и потврђена првостепена пресуда садржана у ставу првом и трећем изреке. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена је изјавила посебну ревизију, због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи на основу члана 404. ЗПП.

Чланом 404. став 1. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“, бр 72/2011...87/2018), прописано је да посебна ревизија може да се изјави због погрешне примене материјалног права и против другостепене одлуке која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда, потребно да се размотре правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права.

Према ставу 2. истог члана, испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије Врховни касациони суд цени у већу од пет судија.

Правноснажном пресудом одлучено је о захтеву тужиоца који се односи на нaкнаду материјалне штете због повреде права на суђење у разумном року, у поступку пред Привредним судом у Београду у предмету Ст 4558/2010, а повреда овог права тужиоцу је утврђена решењем Привредног суда у Београду Р4 Ст. 345/18 од 16.04.2018. године. О праву тужиоца на накнаду штете и висини те накнаде судови су одлучили ценећи одредбу члана 31. Закона о заштити права на суђење у разумном року и правног схватања Врховног касационог суда.

Врховни касациони суд сматра да нема потребе за одлучивањем о ревизији ради уједначавања судске праксе, с обзиром да у конкретном случају није одступљено од судске праксе тако да нема потребе да се о изјављеној ревизији одлучује ради разматрања правног питања од општег интереса, или новог тумачења права након закључка усвојеног на седници Грађанског одељења Врховног касационог суда одржаној 02.11.2018. године у поступку разматрања спорног правног питања Спп 6/16, иницираног од стране Основног суда у Сјеници.

У конкретном случају, одлучено је у складу са наведеним закључком Врховног касационог суда који гласи: Република Србија одговара за материјалну штету насталу због потпуног или делимичног неизвршења правноснажних и извршних судских одлука, као и одлука којима су у стечајном поступку утврђена потраживања запослених из радног односа која су без њихове кривице остала неизвршена у поступку стечаја вођеном над стечајним дужником са већинским или државним капиталом, уз услов да је претходно утврђена повреда права на суђење у разумном року. У погледу камате, правноснажном пресудом није одступљено од правног става заступљеног у судској пракси о основу и обиму одговорности тужене Републике Србије.

Из наведених разлога Врховни касациони суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Одлучујући о дозвољености ревизије применом члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 403. став 3. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Тужба у овој правној ствари поднета је 02.07.2019. године. Вредност побијаног дела правноснажне пресуде износи 903.365,15 динара. Првостепена пресуда је донета 02.12.2019. године, а другостепена пресуда је донета 26.05.2020. године.

Према члану 403. став 3. ЗПП ревизија није дозвољена у имовинско-правним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000,00 по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Како у конкретном случају вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде не прелази динарску противвредност 40.000 евра, по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, то ревизија тужене није дозвољена су смислу члана 403. став 3. ЗПП.

Врховни касациони суд је донео одлуку као у ставу другом изреке, на основу члана 413. ЗПП.

Председник већа – судија

Божидар Вујичић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић