Tužilja je dala odgovor na reviziju.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 3352/01 od 08.08.2002. godine razveden je brak stranaka, nakon čega su stranke početkom 2015. godine zasnovale vanbračnu zajednicu i živele zajedno u kući na ... do novembra 2018. godine, od kada tuženi živi sa majkom u njenom stanu u ..., a tužilja sama u kući na ... . Tužilja je rođena ... godine, narušenog je zdravstvenog stanja, umanjena joj je radna sposobnost, nezaposlena je i bez neophodnih sredstava za izdržavanje, nalazi se na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje i ima radni staž od oko ... godina. Izdržava se od novca koji dobija od svoje majke, sina i brata. Majka tužilje je penzioner, stara ... godine i korisnik je penzije koja je od oko 22.000,00 do 23.000,00 dinara mesečno, pomaže tužilji, tako što joj daje novac u iznosu od oko 4.000,00 dinara. Sin stranaka je ... na ..., mesečno zarađuje oko 70.000,00 dinara, tužilji kupuje garderobu i lekove, a kupio joj je i peć na struju. Tužilji hranu obezbeđuju brat i snaja. Ćerka stranaka živi u ..., zaposlena je i mesečno zarađuje oko 40.000,00 dinara, materijalno ne pomaže tužilji. Troškove struje i komunalija u objektu na ... snosi tuženi, a tužilja je platila struju i vodu za septembar 2020. godine, od čega za struju oko 1.800,00 dinara, a za vodu oko 300,00 dinara. Tužilja ne poseduje nepokretnu i pokretnu imovinu. Tuženi je rođen ... godine, korisnik je penzije u iznosu od oko 24.000,00 dinara mesečno, vlasnik je kuće na ... i zemljišta oko kuće i u blizini kuće u ukupnoj površini od oko 30 ari. Plaća račune za stan u kome živi, kao i za kuću na ... . Majka tuženog je korisnik porodične penzije u iznosu od oko 22.000,00 dinara mesečno, bolesna je od kancera i dementna je.

Iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka medicine rada sledi da kod tužilje postoje bolesti i stanja zbog kojih nije sposobna za poslove koji zahtevaju težak fizički napor, podizanje ruku iznad nivoa glave, podizanje i prenošenje tereta većih od 7 kg, dugo stajanje, sedenje, dugo hodanje, nefiziološki položaj tela, rad na visini, rad u noćnoj smeni, veći psihički napor, precizan vid, precizne bimanuelne poslove, rad u uslovima neadekvatnih klimatskih i mikroklimatskih faktora. Kod tužilje je radna sposobnost umanjena za 30 %, dok je profesionalna radna sposobnost tužilje za poslove ... umanjena za 35 %. U cilju zadovoljavanja osnovnih životnih potreba (ishrana, lečenje, odeća, obuća), tužilji je, po njenoj proceni. neophodno oko 200 evra mesečno.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava pravilno zaključili da su ispunjeni uslovi iz člana 152. i 160. Porodičnog zakona za utvrđivanje obaveze tuženog da doprinosi izdržavanju tužilje, kao vanbračnog partnera.

Članom 152. stav 1. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ broj 18/05), propisano je da vanbračni partner koji nema dovoljno sredstava za izdržavanje, a nesposoban je za rad ili je nezaposlen, ima pravo na izdržavanje od drugog vanbračnog partnera srazmerno njegovim mogućnostima, dok je stavom 2. istog člana propisano da na izdržavanje vanbračnog partnera shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o izdržavanju supružnika. Članom 160. stav 1. istog Zakona propisano je da izdržavanje se određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja; stavom 2, da potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja; stavom 3. da mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja, dok je stavom 4. propisano da minimalna suma izdržavanja predstavlja sumu koju kao naknadu za hranjenike, odnosno za lica na porodičnom smeštaju periodično utvrđuje ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu, u skladu sa zakonom.

Kada se imaju u vidu citirane odredbe Porodičnog zakona i utvrđeno činjeničo stanje, pravilno su zaključili nižestepeni sudovi da tužilja ima pravo na izdržavanje od tuženog, kao bivšeg vanbračnog partnera, imajući u vidu tužiljine godine, (rođena ... godine), njeno zdravstveo stanje, odnosno da je tužilja narušenog zdravstvenog stanja i umanjene radne sposobnosti, da je nezaposlena, da nema imovine i prihode i da se izdržava tako što joj pomažu majka, brat i sin. Kod utvrđenog da tužilja ima pravo na izdržavanje od tuženog, pravilno je utvrđena visina obaveza tuženog u iznosu od 4.000,00 dinara mesečno, a prilikom određivanja visine izdražavanja pravilno su uzete u obzir ne samo potrebe tužilje, kao poverioca izdržavanja već i mogućnosti tuženog, kao dužnika izdržavanja, pravilnom primenom člana 160. Porodičnog zakona. Naime, kod utvrđenog da je tužilja rođena ... godine, pa kada se ima uvidu da je tužilja narušenog zdravstvenog stanja i umanjene radne sposobnosti, da je nezaposlena i da nema imovine i prihode, to sledi da je nerealno očekivati da će se u njenoj životnoj dobi, sa narušenim zdravstvenim stanjem i umanjenom radnom sposobnosti moći da se radno angažuje, kao i činjenicu da je materijalno stanje tuženog ne preterano, ali znatno bolje od materijalnog stanja tužilje, pa s obzirom na to, po oceni ovog suda ispunjeni su uslovi iz člana 152. Porodičnog zakona za utvrđenje obaveze tuženog da doprinosi izdržavanju tužilje sa iznosom, koji s obzirom na njegove mogućnosti neće ugroziti njegovu egzistenciju.

Neosnovani su navodi revizije tuženog kojima se ukazuje da je tužilja trebalo da tuži svoju punoletnu decu, da je ona izdržavaju, a ne njega, s obzirom na to da je članom 166. stav 1. Porodičnog zakona, koji se primenjuje u ovom slučaju, propisano da supružnik ostvaruje pravo na izdržavanje prvenstveno od drugog supružnika, odnosno u ovom slučaju vanbračnog partnera.

Ostalim navodima revizije se osporava ocena izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje, zbog čega se revizija ne može izjaviti prema članu 407. stav 2. ZPP, ni sa izuzetkom da se u smislu člana 403. stav 2. ovog zakona radi o reviziji izjavljenoj u porodičnom sporu za izdržavanje.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić