Тужиља је дала одговор на ревизију.

Испитујући правилност побијане одлуке на основу члана 408. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11...18/20), Врховни касациони суд је утврдио да је ревизија неоснована.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, правноснажном пресудом Основног суда у Лесковцу П 3352/01 од 08.08.2002. године разведен је брак странака, након чега су странке почетком 2015. године засновале ванбрачну заједницу и живеле заједно у кући на ... до новембра 2018. године, од када тужени живи са мајком у њеном стану у ..., а тужиља сама у кући на ... . Тужиља је рођена ... године, нарушеног је здравственог стања, умањена јој је радна способност, незапослена је и без неопходних средстава за издржавање, налази се на евиденцији Националне службе за запошљавање и има радни стаж од око ... година. Издржава се од новца који добија од своје мајке, сина и брата. Мајка тужиље је пензионер, стара ... године и корисник је пензије која је од око 22.000,00 до 23.000,00 динара месечно, помаже тужиљи, тако што јој даје новац у износу од око 4.000,00 динара. Син странака је ... на ..., месечно зарађује око 70.000,00 динара, тужиљи купује гардеробу и лекове, а купио јој је и пећ на струју. Тужиљи храну обезбеђују брат и снаја. Ћерка странака живи у ..., запослена је и месечно зарађује око 40.000,00 динара, материјално не помаже тужиљи. Трошкове струје и комуналија у објекту на ... сноси тужени, а тужиља је платила струју и воду за септембар 2020. године, од чега за струју око 1.800,00 динара, а за воду око 300,00 динара. Тужиља не поседује непокретну и покретну имовину. Тужени је рођен ... године, корисник је пензије у износу од око 24.000,00 динара месечно, власник је куће на ... и земљишта око куће и у близини куће у укупној површини од око 30 ари. Плаћа рачуне за стан у коме живи, као и за кућу на ... . Мајка туженог је корисник породичне пензије у износу од око 22.000,00 динара месечно, болесна је од канцера и дементна је.

Из налаза и мишљења судског вештака медицине рада следи да код тужиље постоје болести и стања због којих није способна за послове који захтевају тежак физички напор, подизање руку изнад нивоа главе, подизање и преношење терета већих од 7 кг, дуго стајање, седење, дуго ходање, нефизиолошки положај тела, рад на висини, рад у ноћној смени, већи психички напор, прецизан вид, прецизне бимануелне послове, рад у условима неадекватних климатских и микроклиматских фактора. Код тужиље је радна способност умањена за 30 %, док је професионална радна способност тужиље за послове ... умањена за 35 %. У циљу задовољавања основних животних потреба (исхрана, лечење, одећа, обућа), тужиљи је, по њеној процени. неопходно око 200 евра месечно.

Код овако утврђеног чињеничног стања, по оцени Врховног касационог суда, нижестепени судови су правилном применом материјалног права правилно закључили да су испуњени услови из члана 152. и 160. Породичног закона за утврђивање обавезе туженог да доприноси издржавању тужиље, као ванбрачног партнера.

Чланом 152. став 1. Породичног закона („Службени гласник РС“ број 18/05), прописано је да ванбрачни партнер који нема довољно средстава за издржавање, а неспособан је за рад или је незапослен, има право на издржавање од другог ванбрачног партнера сразмерно његовим могућностима, док је ставом 2. истог члана прописано да на издржавање ванбрачног партнера сходно се примењују одредбе овог закона о издржавању супружника. Чланом 160. став 1. истог Закона прописано је да издржавање се одређује према потребама повериоца и могућностима дужника издржавања, при чему се води рачуна о минималној суми издржавања; ставом 2, да потребе повериоца издржавања зависе од његових година, здравља, образовања, имовине, прихода, те других околности од значаја за одређивање издржавања; ставом 3. да могућности дужника издржавања зависе од његових прихода, могућности за запослење и стицање зараде, његове имовине, његових личних потреба, обавезе да издржава друга лица, те других околности од значаја за одређивање издржавања, док је ставом 4. прописано да минимална сума издржавања представља суму коју као накнаду за храњенике, односно за лица на породичном смештају периодично утврђује министарство надлежно за породичну заштиту, у складу са законом.

Када се имају у виду цитиране одредбе Породичног закона и утврђено чињеничо стање, правилно су закључили нижестепени судови да тужиља има право на издржавање од туженог, као бившег ванбрачног партнера, имајући у виду тужиљине године, (рођена ... године), њено здравствео стање, односно да је тужиља нарушеног здравственог стања и умањене радне способности, да је незапослена, да нема имовине и приходе и да се издржава тако што јој помажу мајка, брат и син. Код утврђеног да тужиља има право на издржавање од туженог, правилно је утврђена висина обавеза туженог у износу од 4.000,00 динара месечно, а приликом одређивања висине издражавања правилно су узете у обзир не само потребе тужиље, као повериоца издржавања већ и могућности туженог, као дужника издржавања, правилном применом члана 160. Породичног закона. Наиме, код утврђеног да је тужиља рођена ... године, па када се има увиду да је тужиља нарушеног здравственог стања и умањене радне способности, да је незапослена и да нема имовине и приходе, то следи да је нереално очекивати да ће се у њеној животној доби, са нарушеним здравственим стањем и умањеном радном способности моћи да се радно ангажује, као и чињеницу да је материјално стање туженог не претерано, али знатно боље од материјалног стања тужиље, па с обзиром на то, по оцени овог суда испуњени су услови из члана 152. Породичног закона за утврђење обавезе туженог да доприноси издржавању тужиље са износом, који с обзиром на његове могућности неће угрозити његову егзистенцију.

Неосновани су наводи ревизије туженог којима се указује да је тужиља требало да тужи своју пунолетну децу, да је она издржавају, а не њега, с обзиром на то да је чланом 166. став 1. Породичног закона, који се примењује у овом случају, прописано да супружник остварује право на издржавање првенствено од другог супружника, односно у овом случају ванбрачног партнера.

Осталим наводима ревизије се оспорава оцена изведених доказа и утврђено чињенично стање, због чега се ревизија не може изјавити према члану 407. став 2. ЗПП, ни са изузетком да се у смислу члана 403. став 2. овог закона ради о ревизији изјављеној у породичном спору за издржавање.

На основу изложеног, Врховни касациони суд је применом члана 414. став 1. ЗПП одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Добрила Страјина,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић