Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 7926/21 od 07.04.2021. godine odbijene su žalbe parničnih stranaka i potvrđena prvostepena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu. Odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, po osnovu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su ispunjeni uslovi predviđeni odredbom člana 404. stav 1. ZPP jer je pobijana drugostepena presuda u suprotnosti sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda o dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita od 22.05.2018. godine, kao i sa dopunom tog stava od 16.09.2021. godine.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući pobijanu drugostepenu presudu u granicama navoda revizije, u smislu odredbe člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužene osnovana.

U postupku donošenja drugostepene presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, članom 9. stav 1. Ugovora o kreditu, koji su parnične stranke zaključile dana 08.05.2013. godine, predviđeno je da klijent (tužilja) preuzima obavezu da banci plati fiksnu jednokratnu naknadu za obradu kreditnog zahteva od 3,5% od iznosa odobrenog kredita. Tužilja je po osnovu navedene odredbe isplatila banci jednokratnu naknadu za obradu kreditnog zahteva u iznosu od 8.575,00 dinara. Utvrđeno je da je tužilji uručena ponuda za zaključenje ugovora, u kojoj su pod tačkom 3. navedeni troškovi kredita u vidu minimalne naknade za obradu kreditnog zahteva u iznosu od 8.575,00 dinara. Tužilji su uručeni i Obavezni elementi ugovora, u kojima je takođe navedena naknada za obradu kreditnog zahteva u iznosu od 8.575,00 dinara. Oba dokumenta sadrže potpise ugovornih stranaka.

Prvostepeni sud utvrđuje da je citirana odredba ugovora ništava jer ne sadrži specifikaciju troškova i njihove visine, a nisu utvrđeni ni pojedinačni troškovi koji ulaze u sastav efektivne kamatne stope. Po nalaženju prvostepenog suda, banka ima pravo samo na stvarne troškove i to pod uslovom da su isti bili navedeni u ponudi banke. Kako smatra da banka nije postupila na opisani način, obavezuje banku da tužilji vrati iznos naplaćen po osnovu predmetne ništave odredbe ugovora. Drugpstepeni sud u svemu prihvata iznete razloge prvostepenog suda.

Vrhovni kasacioni sud ne prihvata izneto pravno shvatanje nižestepenih sudova, pa nalazi da su nižestepeni sudovi na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenili materijalno pravo.

Banka ima pravo da od klijenta, sa kojim je zaključila ugovor o kreditu, između ostalih naplati i trošak obrade kredita. Pravo banke na naplatu tog troška ustanovljeno je Odlukom o jedinstvenom načinu obračuna i objavljivanja efektivne kamatne stope na depozite i kredite, odnosno Odlukom o uslovima i načinu obračuna efektivne kamatne stope i izgledu i sadržini obrazaca koji se uručuju korisniku („Sl. glasnik RS“, br.65/2011). Dakle, pravo banke da od klijenta naplati trošak obrade kredita samo po sebi nesporno je, ali da bi ovaj trošak bio naplaćen na zakonit način moraju biti ispunjeni odgovarajući uslovi. Banka je u skladu sa odredbom člana 15. stav 1. Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga morala u ponudi jasno i precizno da navede, između ostalih elemenata, efektivnu kamatnu stopu i sve troškove koji padaju na teret korisnika. Shodno odredbi člana 17. stav 4. istog zakona, ponuda se ispisuje na propisanom obrascu i sadrži između ostalih elemenata efektivnu kamatnu stopu i ukupan iznos koji korisnik treba da plati (tačka 8), kao i vrstu i visinu svih naknada i drugih troškova koji padaju na teret korisnika kredita (tačka 10). Obaveza banke da korisnika kredita kroz ponudu, u predugovornoj fazi, obavesti o vrsti i visini svih troškova koje će snositi po osnovu zaključenog ugovora o kreditu, predviđena je i Odlukom o uslovima i načinu obračuna efektivne kamatne stope, izgledu i sadržini obrazaca koji se uručuju korisniku („Sl. glasnik RS“, br.65/2011). U tački 12. te Odluke, predviđeno je da je banka je dužna da korisniku, pre zaključenja ugovora o kreditu, uruči ponudu sačinjenu na odgovarajućem obrascu, čiji su izgled i sadržina utvrđeni ovom odlukom.

U konkretnom slučaju utvrđeno je da je tužilji, pored ugovora, uručena i ponuda i Obavezni elementi ugovora. Takođe je utvrđeno da je i u ponudi i u Obaveznim elementima ugovora bila navedena predmetna naknada za obradu kreditnog zahteva i da je tužilja potpisala oba dokumenta. Iz navedenog sledi zaključak da je tužilja svojevoljno pristala na tako ugovorene uslove. Tužilja je imala mogućnost da odustane od zaključenog ugovora o kreditu, u roku od 14 dana od dana zaključenja ugovora, u skladu sa odredbom člana 12. stav 1. Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Kako tužilja to nije učinila i kako je bila upoznata sa vrstom i visinom svih troškova koji padaju na njen teret po osnovu zaključenog ugovora o kreditu, sledi da je banka u svemu zakonito postupila. U skladu sa iznetim, navedena odredba ugovora o kreditu kojom je predviđena naknada za trošak obrade kredita nije ništava, pa tužilja nema pravo na vraćanje datog.

U skladu sa iznetim, Vrhovni kasacioni sud preinačio je prvostepenu i drugostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužilje kao neosnovan.

Primenom odredbe člana 416. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke

Tuženoj su priznati troškovi revizijskog postupka imajući u vidu da je uspela u postupku po reviziji, pa su prema opredeljenom zahtevu, u skladu sa odredbom člana 163. stav 2. ZPP, tuženoj priznati troškovi sastava revizije u iznosu od 18.000,00 dinara. Tuženoj nisu priznati troškovi sudskih taksi jer u pogledu tih troškova nije postavljen opredeljen zahtev, u skladu sa odredbom člana 163. stav 2. ZPP.

U skladu sa iznetim, odlučeno je kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić