Пресудом Вишег суда у Београду Гж 7926/21 од 07.04.2021. године одбијене су жалбе парничних странака и потврђена првостепена пресуда Првог основног суда у Београду. Одбијени су захтеви парничних странака за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне другостепене пресуде, тужена је благовремено изјавила ревизију, по основу члана 404. ЗПП, ради уједначавања судске праксе.

Ценећи испуњеност услова за одлучивање о ревизији тужене као изузетно дозвољеној, Врховни касациони суд налази да су испуњени услови предвиђени одредбом члана 404. став 1. ЗПП јер је побијана другостепена пресуда у супротности са правним ставом Врховног касационог суда о дозвољености уговарања трошкова кредита од 22.05.2018. године, као и са допуном тог става од 16.09.2021. године.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је дозволио одлучивање о посебној ревизији тужене, као у ставу првом изреке, применом одредбе члана 404. став 2. ЗПП.

Испитујући побијану другостепену пресуду у границама навода ревизије, у смислу одредбе члана 408. ЗПП, Врховни касациони суд је утврдио да је ревизија тужене основана.

У поступку доношења другостепене пресуде није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, чланом 9. став 1. Уговора о кредиту, који су парничне странке закључиле дана 08.05.2013. године, предвиђено је да клијент (тужиља) преузима обавезу да банци плати фиксну једнократну накнаду за обраду кредитног захтева од 3,5% од износа одобреног кредита. Тужиља је по основу наведене одредбе исплатила банци једнократну накнаду за обраду кредитног захтева у износу од 8.575,00 динара. Утврђено је да је тужиљи уручена понуда за закључење уговора, у којој су под тачком 3. наведени трошкови кредита у виду минималне накнаде за обраду кредитног захтева у износу од 8.575,00 динара. Тужиљи су уручени и Обавезни елементи уговора, у којима је такође наведена накнада за обраду кредитног захтева у износу од 8.575,00 динара. Оба документа садрже потписе уговорних странака.

Првостепени суд утврђује да је цитирана одредба уговора ништава јер не садржи спецификацију трошкова и њихове висине, а нису утврђени ни појединачни трошкови који улазе у састав ефективне каматне стопе. По налажењу првостепеног суда, банка има право само на стварне трошкове и то под условом да су исти били наведени у понуди банке. Како сматра да банка није поступила на описани начин, обавезује банку да тужиљи врати износ наплаћен по основу предметне ништаве одредбе уговора. Другпстепени суд у свему прихвата изнете разлоге првостепеног суда.

Врховни касациони суд не прихвата изнето правно схватање нижестепених судова, па налази да су нижестепени судови на утврђено чињенично стање погрешно применили материјално право.

Банка има право да од клијента, са којим је закључила уговор о кредиту, између осталих наплати и трошак обраде кредита. Право банке на наплату тог трошка установљено је Одлуком о јединственом начину обрачуна и објављивања ефективне каматне стопе на депозите и кредите, односно Одлуком о условима и начину обрачуна ефективне каматне стопе и изгледу и садржини образаца који се уручују кориснику („Сл. гласник РС“, бр.65/2011). Дакле, право банке да од клијента наплати трошак обраде кредита само по себи неспорно је, али да би овај трошак био наплаћен на законит начин морају бити испуњени одговарајући услови. Банка је у складу са одредбом члана 15. став 1. Закона о заштити корисника финансијских услуга морала у понуди јасно и прецизно да наведе, између осталих елемената, ефективну каматну стопу и све трошкове који падају на терет корисника. Сходно одредби члана 17. став 4. истог закона, понуда се исписује на прописаном обрасцу и садржи између осталих елемената ефективну каматну стопу и укупан износ који корисник треба да плати (тачка 8), као и врсту и висину свих накнада и других трошкова који падају на терет корисника кредита (тачка 10). Обавеза банке да корисника кредита кроз понуду, у предуговорној фази, обавести о врсти и висини свих трошкова које ће сносити по основу закљученог уговора о кредиту, предвиђена је и Одлуком о условима и начину обрачуна ефективне каматне стопе, изгледу и садржини образаца који се уручују кориснику („Сл. гласник РС“, бр.65/2011). У тачки 12. те Одлуке, предвиђено је да је банка је дужна да кориснику, пре закључења уговора о кредиту, уручи понуду сачињену на одговарајућем обрасцу, чији су изглед и садржина утврђени овом одлуком.

У конкретном случају утврђено је да је тужиљи, поред уговора, уручена и понуда и Обавезни елементи уговора. Такође је утврђено да је и у понуди и у Обавезним елементима уговора била наведена предметна накнада за обраду кредитног захтева и да је тужиља потписала оба документа. Из наведеног следи закључак да је тужиља својевољно пристала на тако уговорене услове. Тужиља је имала могућност да одустане од закљученог уговора о кредиту, у року од 14 дана од дана закључења уговора, у складу са одредбом члана 12. став 1. Закона о заштити корисника финансијских услуга. Како тужиља то није учинила и како је била упозната са врстом и висином свих трошкова који падају на њен терет по основу закљученог уговора о кредиту, следи да је банка у свему законито поступила. У складу са изнетим, наведена одредба уговора о кредиту којом је предвиђена накнада за трошак обраде кредита није ништава, па тужиља нема право на враћање датог.

У складу са изнетим, Врховни касациони суд преиначио је првостепену и другостепену пресуду и одбио тужбени захтев тужиље као неоснован.

Применом одредбе члана 416. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке

Туженој су признати трошкови ревизијског поступка имајући у виду да је успела у поступку по ревизији, па су према опредељеном захтеву, у складу са одредбом члана 163. став 2. ЗПП, туженој признати трошкови састава ревизије у износу од 18.000,00 динара. Туженој нису признати трошкови судских такси јер у погледу тих трошкова није постављен опредељен захтев, у складу са одредбом члана 163. став 2. ЗПП.

У складу са изнетим, одлучено је као у ставу трећем изреке.

Председник већа - судија

др Драгиша Б. Слијепчевић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић