Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3770/2019 od 23.05.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično su odbijene kao neosnovane žalbe stranaka i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 7155/15 od 24.01.2019. godine u stavovima prvom, drugom, trećem i četvrtom Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u delu odluka o troškovima postupka sadržanim u stavovima petom i šestom izreke tako što je obavezan tuženi da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 240.157,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 24.01.2019. godine do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonskih razloga, s pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 - u daljem tekstu: ZPP), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pobijanim delom drugostepene presude potvrđena je prvostepena presuda u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da mu isplati novčane iznose na ime neisplaćenih penzija u periodu od 01.03.1999. godine do 26.12.2009. godine zbog zastarelosti potraživanja i razliku od traženih do dosuđenih iznosa za period od 01.05.2012. godine do 31.03.2018. godine, koji su umanjeni za iznos penzija koje je u tom periodu tužilac primao na Kosovu od kosovske penzijske administracije.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi predviđeni članom 404. stav 1. ZPP da bi se dozvolilo odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, sa ciljem da se na taj način ujednači sudska praksa.

Presuda Vrhovnog kasacionog suda Rev 974/2012 od 07.03.2013. godine, na koju se tužilac poziva u reviziji, doneta je u sporu u kojem nije bio istaknut materijalnopravni prigovor zastarelosti potraživanja od strane tuženog, a kako sud na zastarelost ne pazi po službenoj dužnosti, to se ova presuda ne zasniva na istom činjeničnom i pravnom stanju na kojem je zasnovana pobijana drugostepena presuda, te ista nije relevantan primer različite sudske prakse.

Takođe, presuda Evropskog suda za ljudska prava Grudić protiv Srbije od 17.04.2012. godine (predstavka broj 31925/08) ne suspenduje primenu pravila o zastarelosti tužiočevog potraživanja. U presudi Evropskog suda za ljudska prava Skenderi i drugi protiv Srbije od 27. jula 2017. godine (po predstavkama br. 15090/08, 27952/10, 35372/10, 35374/10 i 47575/12), Evropski sud za ljudska prava primećuje da je trogodišnji rok u pitanju (pitanje koje se nije postavilo u slučaju Grudić) bio predviđen članom 376. Zakona o obligacionim odnosima i stoga zakonit, jer je služio legitimnom cilju, odnosno obezbeđivanju pravne sigurnosti i pravosnažnosti (isto u predmetu Čekić i dr. protiv Hrvatske-predstavka broj 15085/02, u odnosu na trećeg i četvrtog aplikanta).

S obzirom na izloženo, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji predviđeni članom 404. stav 1. ZPP, pa je na osnovu stava 2. istog člana, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U konkretnom slučaju, tužba radi naknade štete podneta je 29.04.2015. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je iznos od 2.841.591,19 dinara, za koji je pravnosnažno odbijen tužbeni zahtev, koji iznos po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (1 evro iznosio je 120,25 dinara) iznosi 23.630,70 evra, dakle ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra.

Imajući u vidu izneto, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić