Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac-protivtuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) i utvrdio da revizija tužioca-protivtuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti su učinjene bitne povrede postupka na koje se u reviziji tužioca-protivtuženog ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Osnovnog suda u Nišu P2 77/20 od 20.01.2020. godine tužilac-protivtuženi obavezan je da doprinosi izdržavanju svoje ćerke u mesečnom iznosu od 11.000,00 dinara počev od 28.01.2020. godine pa ubuduće dok zakonska obaveza postoji. Tužilac je tražio izmenu odluke s obzirom da su se izmenile okolnosti i to tako što je tužilac sada u obavezi da izdržava i druga lica, jer su on i njegova sadašnja supruga, na osnovu rešenja o usvojenju Centra za socijalni rad Opština Bač od 17.06.2021. godine usvojili dva maloletna deteta, VV koji je rođen ...2014. godine i GG koji je rođen ...2015. godine. Redovni mesečni prihodi tužioca koje ostvaruje iz radnog odnosa iznose 39.331,60 dinara. Tužilac je lošeg zdravstvenog stanja i nema mogućnost da obavlja dodatne poslove, utvrđen je četvrti stepen telesnog oštećenja, ne poseduje svoju imovinu iz koje bi mogao da ostvaruje dodatne prihode, a imovina njegove supruge je njena posebna imovina i nema pravo da raspolaže sa istom. Tužena je student i tužilac joj je na ime alimentacije plaćao iznos od 6.000,00 dinara od 2006. do 2020. godine, a od 28.01.2020. godine plaća na ime obaveze izdržavanja 11.000,00 dinara. Tužena-protivtužilja je odličan đak, sada je studentikinja, bavila se sportom. Tužilac se nije interesovao za nju niti je hteo da ima kontakt sa njom. Živi sa majkom i babom po majci u stanu u ... površine 64m². Vlasnik stana je njena majka i zaposlena je u fabrici „DD“. Radila je odgovarajuće promocije i bila je dečji animator u igraonici da bi uspela da zaradi neki prihod. Tužilac sa svojom drugom suprugom i decom živi u stanu svoje majke u ... u porodičnoj kući. U prizemlju ima još jedan stan u kome živi tetka tužioca koja je vlasnik tog dela kuće. Supruga tužioca poseduje stan u ..., ali tu nepokretnost ne izdaje jer je to vlasništvo njenog oca. Sve troškove domaćinstva snosi tužilac- protivtuženi. Prva supruga, tj. majka tužene-protivtužilje zarađuje oko 40.000,00 do 52.000,00 dinara. Tužena - protivtužilja nema obavezu da izdržavanja druga lica.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je zaključio da u konkretnoj pravnoj stvari jesu nastupile promenjene okolnosti. Međutim, te okolnosti su nastupile kako za tužioca tako i za tuženu. Tužilac-protivtuženi je sa svojom drugom suprugom usvojio dvoje maloletne dece, pa su se potrebe za izdržavanjem članova porodice uvećale i to predstavlja promenu okolnosti u odnosu na one koje su postojale kada je obavezan, prethodnom presudom čiju izmenu traži, da doprinosi izdržavanju tužene. Međutim, okolnosti su se promenile i u odnosu na tuženu. Tužena- protivtužilja je upisala fakultet, sada je starija i njene potrebe su povećane. Redovno studira, a za fakultet su joj potrebni veći izdaci.

Prema članu 160. Porodičnog zakona propisano je da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja. Mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti zaposlenja i sticanja zarada i njegove imovine. Prema članu 162. stav 3. Porodičnog zakona predviđeno je da ako je poverilac izdržavanja dete visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj, dužnik izdržavanja, a prema članu 164. istog zakona visina izdržavanja može se smanjiti povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka.

Pri ovakvoj činjeničnoj situaciji, prvostepeni sud je zaključio da nisu ispunjeni uslovi za izmenu odluke u pogledu visine doprinosa za izdržavanje tužene- protivtužilje pa je tužbeni zahtev odbio kao neosnovan.

Drugostepeni sud je u svemu prihvatio pravnu argumentaciju prvostepenog suda dodajući da tužilac-protivtuženi i nakon usvajanja dvoje maloletne dece nije dokazao da nije u prilici da doprinosi izdržavanju tužene u iznosu dosuđenom ranijom presudom i da bi time ugrozio sopstvenu egzistenciju i egzistenciju dvoje maloletne dece koje sada ima. Tužena-protivtužilja je postala punoletna, upisala je fakultet, pa su se i njene potrebe za izdržavanjem uvećale. U tom kontekstu, mora se posmatrati i obaveza tužioca da doprinosi izdržavanju sve svoje dece koja na to imaju pravo.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da u konkretnom slučaju postoje promenjene okolnosti, ali nisu od takvog značaja da bi iste mogle dovesti do izmene prethodne odluke kojom je tužilac-protivtuženi obavezan da doprinosi izdržavanju tužene-protivtužilje. Određene objektivne okolnosti se jesu promenile, došlo je do usvajanja dvoje maloletne dece koje je tužilac-protivtuženi sada u obavezi da izdržava sa svojom drugom suprugom. Međutim, promenile su se i objektivne okolnosti u pogledu potreba tužene- protivtužilje, tako što su njene potrebe uvećane, zbog toga što je upisala fakultet. Obaveznik izdržavanja dece je dužan da izdržava svu svoju decu. Potrebe tužene- protivtužilje su se uvećale i u pogledu hrane, nabavke udžbenika, interneta, troškova prevoza, odeće, obuće, pa je nerealno očekivati da bi u takvoj situaciji moglo doći do umanjenja obaveze tužioca-protivtuženog u pogledu doprinosa za izdržavanje tužene. Činjenica da je tužena samofinansirajući student ne ukazuje na okolnost da su se stekli uslovi za umanjenje doprinosa za njeno izdržavanje, pošto je upisala drugu godinu studija i redovno polaže ispite. U reviziji se ponavljaju navodi koji su dati u žalbi, a koje je drugostepeni sud cenio i dao im značaj prilikom odlučivanja o žalbi tužioca-protivtuženog. Stoga se ti navodi iz revizije ne mogu prihvatiti kao osnovani u smislu mogućnosti donošenja drugačije odluke.

Imajući u vidu izneto, Vrhovni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić