Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац-противтужени је благовремено изјавио ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. ЗПП, погрешне примене материјалног права и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања.

Врховни суд је испитао побијану пресуду у границама прописаним одредбом члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 10/23) и утврдио да ревизија тужиоца-противтуженог није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, нити су учињене битне повреде поступка на које се у ревизији тужиоца-противтуженог указује.

Према утврђеном чињеничном стању, пресудом Основног суда у Нишу П2 77/20 од 20.01.2020. године тужилац-противтужени обавезан је да доприноси издржавању своје ћерке у месечном износу од 11.000,00 динара почев од 28.01.2020. године па убудуће док законска обавеза постоји. Тужилац је тражио измену одлуке с обзиром да су се измениле околности и то тако што је тужилац сада у обавези да издржава и друга лица, јер су он и његова садашња супруга, на основу решења о усвојењу Центра за социјални рад Општина Бач од 17.06.2021. године усвојили два малолетна детета, ВВ који је рођен ...2014. године и ГГ који је рођен ...2015. године. Редовни месечни приходи тужиоца које остварује из радног односа износе 39.331,60 динара. Тужилац је лошег здравственог стања и нема могућност да обавља додатне послове, утврђен је четврти степен телесног оштећења, не поседује своју имовину из које би могао да остварује додатне приходе, а имовина његове супруге је њена посебна имовина и нема право да располаже са истом. Тужена је студент и тужилац јој је на име алиментације плаћао износ од 6.000,00 динара од 2006. до 2020. године, а од 28.01.2020. године плаћа на име обавезе издржавања 11.000,00 динара. Тужена-противтужиља је одличан ђак, сада је студентикиња, бавила се спортом. Тужилац се није интересовао за њу нити је хтео да има контакт са њом. Живи са мајком и бабом по мајци у стану у ... површине 64м². Власник стана је њена мајка и запослена је у фабрици „ДД“. Радила је одговарајуће промоције и била је дечји аниматор у играоници да би успела да заради неки приход. Тужилац са својом другом супругом и децом живи у стану своје мајке у ... у породичној кући. У приземљу има још један стан у коме живи тетка тужиоца која је власник тог дела куће. Супруга тужиоца поседује стан у ..., али ту непокретност не издаје јер је то власништво њеног оца. Све трошкове домаћинства сноси тужилац- противтужени. Прва супруга, тј. мајка тужене-противтужиље зарађује око 40.000,00 до 52.000,00 динара. Тужена - противтужиља нема обавезу да издржавања друга лица.

При овако утврђеном чињеничном стању, првостепени суд је закључио да у конкретној правној ствари јесу наступиле промењене околности. Међутим, те околности су наступиле како за тужиоца тако и за тужену. Тужилац-противтужени је са својом другом супругом усвојио двоје малолетне деце, пa су се потребе за издржавањем чланова породице увећале и то представља промену околности у односу на оне које су постојале када је обавезан, претходном пресудом чију измену тражи, да доприноси издржавању тужене. Међутим, околности су се промениле и у односу на тужену. Тужена- противтужиљa је уписала факултет, сада је старија и њене потребе су повећане. Редовно студира, а за факултет су јој потребни већи издаци.

Према члану 160. Породичног закона прописано је да се издржавање одређује према потребама повериоца и могућностима дужника издржавања при чему се води рачуна о минималној суми издржавања. Потребе повериоца издржавања зависе од његових година, здравља, образовања, имовине, прихода те других околности од значаја за одређивање издржавања. Могућности дужника издржавања зависе од његових прихода, могућности запослења и стицања зарада и његове имовине. Према члану 162. став 3. Породичног закона предвиђено је да ако је поверилац издржавања дете висина издржавања треба да омогући најмање такав ниво животног стандарда за дете какав ужива родитељ, дужник издржавања, а према члану 164. истог закона висина издржавања може се смањити повећати ако се промене околности на основу којих је донета претходна одлука.

При оваквој чињеничној ситуацији, првостепени суд је закључио да нису испуњени услови за измену одлуке у погледу висине доприноса за издржавање тужене- противтужиље па је тужбени захтев одбио као неоснован.

Другостепени суд је у свему прихватио правну аргументацију првостепеног суда додајући да тужилац-противтужени и након усвајања двоје малолетне деце није доказао да није у прилици да доприноси издржавању тужене у износу досуђеном ранијом пресудом и да би тиме угрозио сопствену егзистенцију и егзистенцију двоје малолетне деце које сада има. Тужена-противтужиља је постала пунолетна, уписала је факултет, па су се и њене потребе за издржавањем увећале. У том контексту, мора се посматрати и обавеза тужиоца да доприноси издржавању све своје деце која на то имају право.

По оцени Врховног суда, правилно су нижестепени судови закључили да у конкретном случају постоје промењене околности, али нису од таквог значаја да би исте могле довести до измене претходне одлуке којом је тужилац-противтужени обавезан да доприноси издржавању тужене-противтужиље. Одређене објективне околности се јесу промениле, дошло је до усвајања двоје малолетне деце које је тужилац-противтужени сада у обавези да издржава са својом другом супругом. Међутим, промениле су се и објективне околности у погледу потреба тужене- противтужиље, тако што су њене потребе увећане, због тога што је уписала факултет. Обавезник издржавања деце је дужан да издржава сву своју децу. Потребе тужене- противтужиље су се увећале и у погледу хране, набавке уџбеника, интернета, трошкова превоза, одеће, обуће, па је нереално очекивати да би у таквој ситуацији могло доћи до умањења обавезе тужиоца-противтуженог у погледу доприноса за издржавање тужене. Чињеница да је тужена самофинансирајући студент не указује на околност да су се стекли услови за умањење доприноса за њено издржавање, пошто је уписала другу годину студија и редовно полаже испите. У ревизији се понављају наводи који су дати у жалби, а које је другостепени суд ценио и дао им значај приликом одлучивања о жалби тужиоца-противтуженог. Стога се ти наводи из ревизије не могу прихватити као основани у смислу могућности доношења другачије одлуке.

Имајући у виду изнето, Врховни суд је на основу члана 414. став 1. ЗПП одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Гордана Комненић

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић