Ocenom izvedenih dokaza prvostepeni sud je zaključio da je VV prilikom zaključenja ugovora od 01.12.2011. godine istupao u ime i za račun tužene i da je na osnovu tog ugovora tužilac bio angažovan kao podizvođač radova izrade cementne košuljice i keramičarskih radova na gradilištu „Morava“ u Nišu i gradilištu u mestu Belosavci kod Mladenovca. Po stanovištu tog suda, između stranaka zaključen je neformalni ugovor o delu iz člana 600. Zakona o obligacionim odnosima po kojem je, ceneći iskaze stranaka i svedoka, tužilac sa radnicima koje je angažovao i korišćenjem mehanizacije tužene obavio radove koji mu nisu plaćeni. Iz tih razloga, prvostepeni sud je održao na snazi rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave u delu kojim je tužena obavezana na isplatu tužiočevog novčanog potraživanja.

Drugostepeni sud je našao da su osnovani žalbeni navodi tuženog da je nižestepeni sud ocenom izvedenih dokaza izveo nepravilan zaključak na kojem je zasnovao svoju odluku, usled čega je i materijalno pravo pogrešno primenjeno. Po nalaženju tog suda, tužena je u skladu sa članovima 48. i 49. Posebnih uzansi o gradnji mogla tužiocu poveriti izvođenje samo onih radova za koje je bila angažovana ugovorom zaključenim sa investitorom, u ovom slučaju izradu cementne košuljice, te da po ugovoru od 01.12.2011. godine za stranke nisu mogle nastati prava i obaveze jer je utvrđeno da tužena taj ugovor nije potpisala. Ceneći iskaze tužene i svedoka VV drugostepeni sud je zaključio da nije postojao ni usmeni dogovor o tome da tužilac obavlja za tuženu bilo kakve građevinske radove na gradilištu u Nišu, na kojem tužena nije ni bila angažovana za izvođenje keramičarskih radova, kao i da tužilac nije bio angažovan da izvede radove na gradilištu u mestu Belosavci. Posebno je cenjen iskaz svedoka GG - poslovođe gradilišta u Nišu, koji je bio izričit u tvrdnji da je samo tužena, svojom mehanizacijom i radnom snagom, bez angažovanja podizvođača obavljala radove na izradi cementne košuljice.

Iz tih razloga drugostepeni sud smatra da tužilac nije dokazao da ga je tužena angažovala za izvođenje radova na gradilištima, zbog čega ne postoji njena obaveza na plaćanje, nalazeći da na drugačiju odluku nemaju uticaja iskazi svedoka - radnika koje je tužilac angažovao za obavljanje radova, jer su se oni pretežno izjašnjavali o njihovom dogovoru sa tužiocem i o tome koje su radove izvodili, a nisu im bile poznate činjenice u vezi sa eventualnim odnosom stranaka i njegovom sadržinom.

Po oceni revizijskog suda, osnovano se navodima revidenta da je drugostepeni sud na drugačiji način, po njegovom mišljenju pogrešno, ocenio izvedene dokaze, ukazuje na postojanje bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 394. ZPP.

Naime, odredbom člana 394. ZPP predviđene su četiri situacije u kojima drugostepeni sud može preinačiti prvostepenu presudu. U konkretnom slučaju, drugostepeni sud je odluku o preinačenju prvostepene presude doneo primenom tačaka 2, 3. i 4. navedenog člana. Po stanovištu revizijskog suda, prvostepena presuda nije mogla biti preinačena primenom tačke 2. označenog člana jer ožalbena presuda nije bila zasnovana isključivo na ispravama ili posredno izvedenim dokazima koje je nižestepeni sud pogrešno ocenio. Preinačenje prvostepene presude nije moglo biti zasnovano ni na tačkama 3. i 4, jer drugostepeni sud u obrazloženju svoje presude ne navodi činjenice iz kojih je prvostepeni sud izveo zaključak o postojanju drugih činjenica na kojima je zasnovao svoju presudu, niti je prihvaćeno utvrđeno činjenično stanje na koje je samo pravilno primenjeno materijalno pravo.

Sledestveno tome, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, prvostepena presuda je preinačena primenom člana 394. tačka 1. ZPP jer je drugostepeni sud drugačije cenio izvedene dokaze i njihovom ocenom izveo zaključak da tužilac nije dokazao činjenice na kojima je njegov tužbeni zahtev bio zasnovan, a to je mogao učiniti samo na osnovu održane rasprave.

Iz tih razloga, drugostepena presuda je morala biti ukinuta i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će oceniti navode žalbe tuženog u kojima se posebno osporava ocena izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje. Pri ponovnom odlučivanju drugostepeni sud će voditi računa i o odredbi člana 460. stav 4. ZPP kojom je propisano da se u odluci o glavnoj stvari odlučuje da se platni nalog u celini ili delimično održava na snazi ili se ukida, bez odluke o osnovanosti tužbenog zahteva koja se donosi samo u slučajevima iz člana 461. stav 1. i 2. tog zakona.

Ukinuta je i odluka o troškovima postupka jer je reč o sporednom potraživanju koje zavisi od ishoda spora u pogledu glavne stvari.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 415. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić