Оценом изведених доказа првостепени суд је закључио да је ВВ приликом закључења уговора од 01.12.2011. године иступао у име и за рачун тужене и да је на основу тог уговора тужилац био ангажован као подизвођач радова израде цементне кошуљице и керамичарских радова на градилишту „Морава“ у Нишу и градилишту у месту Белосавци код Младеновца. По становишту тог суда, између странака закључен је неформални уговор о делу из члана 600. Закона о облигационим односима по којем је, ценећи исказе странака и сведока, тужилац са радницима које је ангажовао и коришћењем механизације тужене обавио радове који му нису плаћени. Из тих разлога, првостепени суд је одржао на снази решење о извршењу на основу веродостојне исправе у делу којим је тужена обавезана на исплату тужиочевог новчаног потраживања.

Другостепени суд је нашао да су основани жалбени наводи туженог да је нижестепени суд оценом изведених доказа извео неправилан закључак на којем је засновао своју одлуку, услед чега је и материјално право погрешно примењено. По налажењу тог суда, тужена је у складу са члановима 48. и 49. Посебних узанси о градњи могла тужиоцу поверити извођење само оних радова за које је била ангажована уговором закљученим са инвеститором, у овом случају израду цементне кошуљице, те да по уговору од 01.12.2011. године за странке нису могле настати права и обавезе јер је утврђено да тужена тај уговор није потписала. Ценећи исказе тужене и сведока ВВ другостепени суд је закључио да није постојао ни усмени договор о томе да тужилац обавља за тужену било какве грађевинске радове на градилишту у Нишу, на којем тужена није ни била ангажована за извођење керамичарских радова, као и да тужилац није био ангажован да изведе радове на градилишту у месту Белосавци. Посебно је цењен исказ сведока ГГ - пословође градилишта у Нишу, који је био изричит у тврдњи да је само тужена, својом механизацијом и радном снагом, без ангажовања подизвођача обављала радове на изради цементне кошуљице.

Из тих разлога другостепени суд сматра да тужилац није доказао да га је тужена ангажовала за извођење радова на градилиштима, због чега не постоји њена обавеза на плаћање, налазећи да на другачију одлуку немају утицаја искази сведока - радника које је тужилац ангажовао за обављање радова, јер су се они претежно изјашњавали о њиховом договору са тужиоцем и о томе које су радове изводили, а нису им биле познате чињенице у вези са евентуалним односом странака и његовом садржином.

По оцени ревизијског суда, основано се наводима ревидента да је другостепени суд на другачији начин, по његовом мишљењу погрешно, оценио изведене доказе, указује на постојање битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. у вези са чланом 394. ЗПП.

Наиме, одредбом члана 394. ЗПП предвиђене су четири ситуације у којима другостепени суд може преиначити првостепену пресуду. У конкретном случају, другостепени суд је одлуку о преиначењу првостепене пресуде донео применом тачака 2, 3. и 4. наведеног члана. По становишту ревизијског суда, првостепена пресуда није могла бити преиначена применом тачке 2. означеног члана јер ожалбена пресуда није била заснована искључиво на исправама или посредно изведеним доказима које је нижестепени суд погрешно оценио. Преиначење првостепене пресуде није могло бити засновано ни на тачкама 3. и 4, јер другостепени суд у образложењу своје пресуде не наводи чињенице из којих је првостепени суд извео закључак о постојању других чињеница на којима је засновао своју пресуду, нити је прихваћено утврђено чињенично стање на које је само правилно примењено материјално право.

Следествено томе, по налажењу Врховног касационог суда, првостепена пресуда је преиначена применом члана 394. тачка 1. ЗПП јер је другостепени суд другачије ценио изведене доказе и њиховом оценом извео закључак да тужилац није доказао чињенице на којима је његов тужбени захтев био заснован, а то је могао учинити само на основу одржане расправе.

Из тих разлога, другостепена пресуда је морала бити укинута и предмет враћен другостепеном суду на поновно суђење.

У поновном поступку другостепени суд ће оценити наводе жалбе туженог у којима се посебно оспорава оцена изведених доказа и утврђено чињенично стање. При поновном одлучивању другостепени суд ће водити рачуна и о одредби члана 460. став 4. ЗПП којом је прописано да се у одлуци о главној ствари одлучује да се платни налог у целини или делимично одржава на снази или се укида, без одлуке о основаности тужбеног захтева која се доноси само у случајевима из члана 461. став 1. и 2. тог закона.

Укинута је и одлука о трошковима поступка јер је реч о споредном потраживању које зависи од исхода спора у погледу главне ствари.

Из наведених разлога, на основу члана 415. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић