Protiv preinačujućeg dela pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pravnosnažnu presudu, u pobijanom delu, primenom odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ...87/18), i utvrdio da je revizija tužilje neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je na javnoj prodaji koju je sproveo Opštinski sud u Čačku u predmetu I 3867/03, kupila prizemni montažni objekat – prodavnicu „BB“ koja joj je dosuđena rešenjem Opštinskog suda u Čačku I 3867/03 od 17.03.2004. godine, za kupoprodajnu cenu od 631.000,00 dinara, a predata joj je na osnovu rešenja istog suda I 3867/03 od 31.05.2004. godine. Objekat ima izdatu građevinsku i upotrebnu dozvolu privremenog karaktera. Izvršni dužnik A.D. „VV“ ... koji je bilo vlasnik predmetne prodavnice, brisan je iz registra i više ne postoji. Izvršni sud je vrednost objekta utvrdio na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka za oblast građevinarstva, Zorana Lazića od 30.01.2004. godine, o tome da je prodavnica „BB“ sagrađena u montažnoj gradnji kao prizemni objekat čija je vrednost 630.144,54 dinara. Tužilja je tužbu sudu, u odnosu na tužene, radi utvrđenja prava vlasništva na predmetnom objektu i prava korišćenja u delu od ½ na parceli kp. .../... K.O. ... na kojoj se objekat nalazi, podnela jer izvršni sud, u svojim rešenjima, nije odredio „pripadajući alikvotni deo kp. .../... K.O. ... koja predstavlja deo ispod objekta i deo koji je neophodan za njegovu redovnu upotrebu“.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je pravilno, preinačujućim delom svoje presude, odbio tužbeni zahtev tužilje da se u odnosu na tužene utvrdi njeno pravo vlasništva na predmetnom objektu, a po osnovu kupovine na javnoj prodaji koju je sproveo Opštinski sud u Čačku u predmetu I 3867/03. Takav tužbeni zahtev, u odnosu na tužene, tužilja je istakla jer nije u mogućnosti da svoje pravo upiše u javne knjige. Međutim, predmetni objekat je prizemni montažni objekat – prodavnica, a pravo svojine na privremenom objektu ne može da se upiše u javne knjige. Takav objekat se koristi na osnovu privremene dozvole nadležnog upravnog organa, dok njeno dejstvo traje, ali korišćenje takvog objekta ne spada u korpus svojinskih ovlašćenja. Ovo zbog toga što je privremeni objekat samo prividno nepokretna stvar pošto se zapravo radi o pokretnosti po nameni jer je izvesno da će, posle izvesnog vremena, biti izmešten sa mesta gde se nalazi. Stim u vezi, tužilja je na javnoj prodaji kupila samo objekat za koji je isplatila tržišnu vrednost u iznosu koji je sudski veštak utvrdio kao vrednost objekta građenog u montažnoj gradnji „od lakših materijala“, pošto zemljište na kom se taj objakat nalazi nije bilo predmet javne prodaje.

Tužilja u reviziji ukazuje da rešenje Opštinskog suda u Čačku I 3867/03 od 17.03.2004. godine nije usaglašeno sa stanjem upisa pravnog prethodnika tužilje u list nepokretnosti broj ... K.O. ... u pogledu označavanja prava korišćenja od ½ kp. .../... K.O. ..., a da zbog te neusklađenosti ona nije stekla zakonom propisanu mogućnost da podnese zahtev za upis svog prava vlasništva na predmetnom objektu. Međutim, tužilja nije u mogućnosti da svoje pravo vlasništva upiše u javne knjige zbog toga što se pravo svojine na privremenom objektu ne upisuje u javne knjige, pa je evntualno postojanja nesaglasnosti u ispravama bez uticaja. Zbog toga se navodima revizije tužilje neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić