Против преиначујућег дела правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је изјавила благовремену ревизију, због погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао правноснажну пресуду, у побијаном делу, применом одредбе члана 408. у вези члана 403. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ...87/18), и утврдио да је ревизија тужиље неоснована.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је на јавној продаји коју је спровео Општински суд у Чачку у предмету И 3867/03, купила приземни монтажни објекат – продавницу „ББ“ која јој је досуђена решењем Општинског суда у Чачку И 3867/03 од 17.03.2004. године, за купопродајну цену од 631.000,00 динара, а предата јој је на основу решења истог суда И 3867/03 од 31.05.2004. године. Објекат има издату грађевинску и употребну дозволу привременог карактера. Извршни дужник А.Д. „ВВ“ ... који је било власник предметне продавнице, брисан је из регистра и више не постоји. Извршни суд је вредност објекта утврдио на основу налаза и мишљења судског вештака за област грађевинарства, Зорана Лазића од 30.01.2004. године, о томе да је продавница „ББ“ саграђена у монтажној градњи као приземни објекат чија је вредност 630.144,54 динара. Тужиља је тужбу суду, у односу на тужене, ради утврђења права власништва на предметном објекту и права коришћења у делу од ½ на парцели кп. .../... К.О. ... на којој се објекат налази, поднела јер извршни суд, у својим решењима, није одредио „припадајући аликвотни део кп. .../... К.О. ... која представља део испод објекта и део који је неопходан за његову редовну употребу“.

Код овако утврђеног чињеничног стања, другостепени суд је правилно, преиначујућим делом своје пресуде, одбио тужбени захтев тужиље да се у односу на тужене утврди њено право власништва на предметном објекту, а по основу куповине на јавној продаји коју је спровео Општински суд у Чачку у предмету И 3867/03. Такав тужбени захтев, у односу на тужене, тужиља је истакла јер није у могућности да своје право упише у јавне књиге. Међутим, предметни објекат је приземни монтажни објекат – продавница, а право својине на привременом објекту не може да се упише у јавне књиге. Такав објекат се користи на основу привремене дозволе надлежног управног органа, док њено дејство траје, али коришћење таквог објекта не спада у корпус својинских овлашћења. Ово због тога што је привремени објекат само привидно непокретна ствар пошто се заправо ради о покретности по намени јер је извесно да ће, после извесног времена, бити измештен са места где се налази. Стим у вези, тужиља је на јавној продаји купила само објекат за који је исплатила тржишну вредност у износу који је судски вештак утврдио као вредност објекта грађеног у монтажној градњи „од лакших материјала“, пошто земљиште на ком се тај објакат налази није било предмет јавне продаје.

Тужиља у ревизији указује да решење Општинског суда у Чачку И 3867/03 од 17.03.2004. године није усаглашено са стањем уписа правног претходника тужиље у лист непокретности број ... К.О. ... у погледу означавања права коришћења од ½ кп. .../... К.О. ..., а да због те неусклађености она није стекла законом прописану могућност да поднесе захтев за упис свог права власништва на предметном објекту. Међутим, тужиља није у могућности да своје право власништва упише у јавне књиге због тога што се право својине на привременом објекту не уписује у јавне књиге, па је евнтуално постојања несагласности у исправама без утицаја. Због тога се наводима ревизије тужиље неосновано указује на погрешну примену материјалног права.

Из изложених разлога, Врховни касациони суд је одлуку као у изреци донео применом одредбе члана 414. став 1. Закона о парничном поступку.

Председник већа - судија

Весна Поповић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић