Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao o izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupuk - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 87/18), zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja vezanih za troškove postupka, s obzirom da postoji neujednačena sudska praksa po ovom pitanju, sa kojih razloga je, odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pravilnost drugostepene odluke na osnovu člana 408. u vezi člana 420. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prvostepeni sud je usvojio zahtev tužilje i obavezao tuženu da u korist tužilje izvrši uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom fondu PIO po stopi koja bude važila na dan uplate, na osnovice bliže određene presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 3867/14 od 19.01.2016. godine. S obzirom da je tužilja uspela u sporu, obavezao je tuženu da tužilji na ime troškova postupka plati 17.300,00 dinara, na osnovu člana 153. i 154. ZPP, a koji se odnose na troškove koje je tužilja imala za zastupanje od strane punomoćnika iz reda advokata i to na ime sastava tužbe 6.000,00 dinara, pristupa na jednom održanom ročištu 7.500,00 dinara kao i za taksu za tužbu i presudu u visini od 3.800,00 dinara, a sve prema vežećoj AT i TT.

Drugostepeni sud je preinačio odluku o troškovima postupka i odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka, sa obrazloženjem da je tužilja u postupku u kome je potraživala novčanu naknadu imala mogućnost da potražuje i doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom fondu PIO.

Osnovano se revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Članom 153. stavom 1. ZPP, propisano je da je stranka koja u celini izgubi parnicu dužna da protivnoj stranci naknadi troškove. Članom 154. stavom 1. ZPP, propisano je da će sud prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice. Članom 156. ZPP, propisano je da će tužilac naknaditi tuženom parnične troškove ako tuženi nije dao povod za tužbu i ako je priznao tužbeni zahtev u odgovoru na tužbu, odnosno na pripremnom ročištu, a ako se ne održava pripremno ročište onda na glavnoj raspravi pre nego što se upustio u raspravljanje o glavnoj stvari.

Kada se pođe od citiranih odredbi Zakona o parničnom posutpku, kao i ishoda ove parnice, pravilno je prvostepeni sud odlučio kada je obavezao tuženu da tužilji naknadi troškove postupka koji su bili potrebni radi vođenja ove parnice. Naime, načelo ekonomičnosti postupka ni jednom zakonskom odredbom nije propisano kao osnov za nedosuđivanje troškova parničnog postupka, a naročito ne u situaciji kada je stranka u celosti uspela u sporu, dok razlog pravičnosti može biti od uticaja na odluku o troškovima samo u sporovima iz oblasti porodičnih odnosa.

Sa napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je preinačio drugostepenu odluku o troškovima postupka, i na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Tužilja je uspela u postupku po reviziji, pa joj na osnovu člana 153. i 154. ZPP pripadaju i opredeljeni troškovi ovog postupka, koji su dosuđeni u visini od 12.000,00 dinara na osnovu Tarifnog broja 13 Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 165. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić