Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20 - u daljem tekstu: ZPP), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da se iseli iz poslovnog prostora i tužiocu na ime zakupnine isplati iznos od 2.176.097,79 dinara. Tužena koristi poslovni prostor tužioca od zaključenja ugovora o zakupu 29.10.1996. godine, koji je prećutno obnovljen na neodređeno vreme i nije plaćala zakupninu, zbog čega ju je tužilac obavestio dopisom od 23.07.2008. godine da otkazuje ugovor o zakupu. Kako je ugovor o zakupu time raskinut, tužena je u obavezi da se iseli iz predmetnog poslovnog prostora tužioca i isplati dugovanu zakupninu do otkaza ugovora, a zatim i naknadi štetu u vidu izmakle dobiti u smislu člana 189. Zakona o obligacionim odnosima.

U takvom slučaju, nižestepeni sudovi su prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari, doneli odluku u skladu sa pravnim stavovima koji su izraženi kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Pored toga, tužena nije uz reviziju dostavila pravnosnažne presude iz kojih proizlazi zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili sličnoj činjenično pravnoj situaciji, već revizijom osporava utvrđeno činjenično stanje. Odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na pravilnoj primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stava 2. tačke 5), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Članom 403. stavom 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi iseljenja i duga podneta je 24.12.2008. godine, ali je prvostepena presuda, kojom je odlučeno o tužbenom zahtevu, ukinuta rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž 8045/15 od 03.08.2017. godine u stavovima prvom, drugom i četvrtom izreke i predmet u tim delovima vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, pa se primenom člana 506. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11), u konkretnom slučaju primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku koji je objavljen u „Službenom glasniku RS“ br.72/11...18/20.

Vrednost predmeta spora je iznos od 2.176.097,79 dinara, što je na dan podnošenja tužbe protivvrednost iznosa od 24.990,93 evra (1 evro=87,0755 dinara).

Kako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužene nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić