Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права, с позивом на члан 404. Закона о парничном поступку.

Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 18/20 - у даљем тексту: ЗПП), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). Према ставу 2. истог члана, о дозвољености и основаности ревизије из става 1. овог члана одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Правноснажном пресудом усвојен је тужбени захтев и обавезана тужена да се исели из пословног простора и тужиоцу на име закупнине исплати износ од 2.176.097,79 динара. Тужена користи пословни простор тужиоца од закључења уговора о закупу 29.10.1996. године, који је прећутно обновљен на неодређено време и није плаћала закупнину, због чега ју је тужилац обавестио дописом од 23.07.2008. године да отказује уговор о закупу. Како је уговор о закупу тиме раскинут, тужена је у обавези да се исели из предметног пословног простора тужиоца и исплати дуговану закупнину до отказа уговора, а затим и накнади штету у виду измакле добити у смислу члана 189. Закона о облигационим односима.

У таквом случају, нижестепени судови су према чињеницама утврђеним у овој правној ствари, донели одлуку у складу са правним ставовима који су изражени кроз одлуке Врховног касационог суда, због чега нема услова за одлучивање о ревизији као о изузетно дозвољеној, а ради разматрања правног питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права. Поред тога, тужена није уз ревизију доставила правноснажне пресуде из којих произлази закључак о различитом одлучивању у истој или сличној чињенично правној ситуацији, већ ревизијом оспорава утврђено чињенично стање. Одлуке нижестепених судова о основаности тужбеног захтева засноване су на правилној примени одговарајућих одредаба материјалног права, на основу чега је и одлучено као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. става 2. тачке 5), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Чланом 403. ставом 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000,00 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба ради исељења и дуга поднета је 24.12.2008. године, али је првостепена пресуда, којом је одлучено о тужбеном захтеву, укинута решењем Апелационог суда у Београду Гж 8045/15 од 03.08.2017. године у ставовима првом, другом и четвртом изреке и предмет у тим деловима враћен првостепеном суду на поновно суђење, па се применом члана 506. став 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр.72/11), у конкретном случају примењују одредбе Закона о парничном поступку који је објављен у „Службеном гласнику РС“ бр.72/11...18/20.

Вредност предмета спора је износ од 2.176.097,79 динара, што је на дан подношења тужбе противвредност износа од 24.990,93 евра (1 евро=87,0755 динара).

Како вредност предмета спора побијеног дела правноснажне пресуде не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, Врховни касациони суд је нашао да је ревизија тужене недозвољена.

На основу члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Божидар Вујичић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић