Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev kao neosnovan, zaključujući da je izveštaj o ispitivanju bez uticaja na presuđenje u ovoj pravnoj stvari, s obzirom da se samo u sudskom postupku presudom i pod uslovima propisanim odredbama Porodičnog zakona može utvrđivati da li je ili ne neko lice biološki otac drugih lica, te kako je tužilac upisan kao otac tuženih koje su rođene u braku tužioca sa majkom tuženih to su zaključili da je tužbeni zahtev neosnovan jer u članu 252. stav 3. Porodičnog zakona izričito je propisano da muž majke deteta može podneti tužbu radi osporavanja svog očinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da on nije otac deteta, a najkasnije u roku od 10 godina od rođenja deteta koji rok je očigledno istekao jer je istekom desetogodišnjeg roka tužilac izgubio pravo da traži osporavanje očinstva odnosno utvrđenje da nije biološki otac deteta, a da se iz razloga zaštite deteta ne mogu primenjivati opšte odredbe ništavosti upisa tužioca kao oca već isključivo odredbe Porodičnog zakona. Zaključili su da je upis tužioca kao oca tuženih izvršen u skladu sa zakonom i odredbom člana 45. stav 1. Porodičnog zakona, te se ne može smatrati da je ništav.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda odlučujući o tužbenom zahtevu nižestepeni sudovi su učinili bitnu povredu odredaba parničnog postupka propisanu članom 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), jer je odlučeno o zahtevu koji ne spada u sudsku nadležnost u skladu sa članom 16. istog zakona.

Odredbom člana 2. Zakona o matičnim knjigama („Službeni glasnik RS“, br.20/2009....47/2018) propisano je da su Matične knjige osnovne službene evidencije o ličnom stanju građana (stav 1), da se o ličnom stanju građana vode matične knjige rođenih, matične knjige venčanih i matične knjige umrlih (stav 2), kao i da se u matične knjige upisuje činjenica rođenja, braka, smrti i druge zakonom predviđene činjenice i promene u vezi s njima. Odredbom člana 6. istog zakona propisano je da se poslovi vođenja matične knjige, rešavanja u prvostepenom upravnom postupku u oblasti matičnih knjiga, poveravaju opštinama, odnosno gradovima, odnosno Gradu Beogradu (stav 1), a poslove iz stava 1. ovog člana izvršava Opštinska uprava, odnosno Gradska uprava, odnosno Gradska uprava Grada Beograda (stav 2). Odredbom člana 21. stav 2. istog zakona propisano je da se činjenice i podaci koji se upisuju u matične knjige utvrđuju pre upisa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak. Odredbom člana 31. istog zakona propisano je da greške u matičnim knjigama koje su uočene posle zaključenja upisa matičar može ispraviti samo na osnovu rešenja nadležnog organa iz člana 6. stav 2. i 4. ovog zakona (stav 1) dok je odredbom člana 32. zakona propisano da se postupak ispravke greške vodi po službenoj dužnosti ili na zahtev stranke, odnosno lica koje za to ima neposredan i na zakonu zasnovan pravni interes u skladu s propisom kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Zakonom o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“, br.25/82, 48/88, „Službeni glasnik RS“, br. 46/95...106/2015), članom 1. stav 1. propisano je da se ovim zakonom određuju pravila po kojima sudovi postupaju i odlučuju o ličnim, porodičnim, odnosno drugim pravnim stvarima koje se po ovom ili drugom zakonu rešavaju u vanparničnom postupku. Članom 8. propisano je da u ovim vanparničnim stvarima koje se odnose na lično stanje učesnika, kao i u drugim vanparničnim stvarima koje se odnose na prava i pravne interese sa kojima učesnici ne mogu raspolagati, oni se u postupku pred sudom ne mogu odreći svog zahteva, priznati zahtev protivnika niti zaključiti sudsko poravnanje (stav 1), a u postupku iz stava 1. ovog člana sud može da utvrđuje i činjenice koje učesnici nisu izneli kao i činjenice koje među učesnicima nisu sporne ako su važne za donošenje odluke (stav 2). Odredbom člana 25. istog zakona propisano je da kada se rešenjem suda menja lični i porodični status učesnika ili njegova prava i dužnosti pravne posledice rešenja nastaju kada ono postane pravnosnažno (stav 1), a da pravnosnažno rešenje kojim se menja lični ili porodični status učesnika bez odlaganja se dostavlja matičaru nadležnom za vođenje matične knjige rođenih za to lice (stav 3).

Ceneći navedene propise koji uređuju sporno pitanje može da se najpre konstatuje da važeći Zakon o matičnim knjigama poznaje nadležnog organa Republike Srbije u vođenju matičnih knjiga i rešavanju u upravnom postupku iz te oblasti (član 6). Drugi zaključak je da postoji nadležnost upravnih organa u vođenju matičnih knjiga, a da je nadležnost suda utvrđena samo u slučaju kada neko lice na drugi način ne može da dokaže lični status i promenu ličnog statusa na način propisan Zakonom o matičnim knjigama. Tek tada se to lice može obratiti vanparničnom sudu radi utvrđivanja činjenica promene ličnog statusa. Dakle, postupak se uvek mora pokrenuti pred nadležnim organom uprave radi upisa u matičnu knjigu rođenih odnosno izmena upisa u matičnoj knjizi rođenih, pa tek ako taj organ ne može da izvrši upis ili izmenu upisa zato što ne može da utvrdi spornu činjenicu promene ličnog statusa, stiču se uslovi za postupak pred vanparničnim sudom. Shodno navedenom, organ uprave pitanje upisa mora da reši u okviru svoje nadležnosti, a ne na temelju odluke vanparničnog suda, zbog čega je vanparnični sud nadležan da odlučuje po predlogu za utvrđenje tek po pravnosnažnom okončanju upravnog postupka u kome je njegov zahtev odbijen, zbog toga što u tom postupku nije dokazana sporna činjenica.

Shodno iznetom, nižestepene presude su morale biti ukinute i tužba odbačena, zbog čega je primenom odredbe člana 415. stav 2. odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Biserka Živanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić