На основу овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су одбили тужбени захтев као неоснован, закључујући да је извештај о испитивању без утицаја на пресуђење у овој правној ствари, с обзиром да се само у судском поступку пресудом и под условима прописаним одредбама Породичног закона може утврђивати да ли је или не неко лице биолошки отац других лица, те како је тужилац уписан као отац тужених које су рођене у браку тужиоца са мајком тужених то су закључили да је тужбени захтев неоснован јер у члану 252. став 3. Породичног закона изричито је прописано да муж мајке детета може поднети тужбу ради оспоравања свог очинства у року од годину дана од дана сазнања да он није отац детета, а најкасније у року од 10 година од рођења детета који рок је очигледно истекао јер је истеком десетогодишњег рока тужилац изгубио право да тражи оспоравање очинства односно утврђење да није биолошки отац детета, а да се из разлога заштите детета не могу примењивати опште одредбе ништавости уписа тужиоца као оца већ искључиво одредбе Породичног закона. Закључили су да је упис тужиоца као оца тужених извршен у складу са законом и одредбом члана 45. став 1. Породичног закона, те се не може сматрати да је ништав.

По оцени Врховног касационог суда одлучујући о тужбеном захтеву нижестепени судови су учинили битну повреду одредаба парничног поступка прописану чланом 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр.72/11 и 55/14), јер је одлучено о захтеву који не спада у судску надлежност у складу са чланом 16. истог закона.

Одредбом члана 2. Закона о матичним књигама („Службени гласник РС“, бр.20/2009....47/2018) прописано је да су Матичне књиге основне службене евиденције о личном стању грађана (став 1), да се о личном стању грађана воде матичне књиге рођених, матичне књиге венчаних и матичне књиге умрлих (став 2), као и да се у матичне књиге уписује чињеница рођења, брака, смрти и друге законом предвиђене чињенице и промене у вези с њима. Одредбом члана 6. истог закона прописано је да се послови вођења матичне књиге, решавања у првостепеном управном поступку у области матичних књига, поверавају општинама, односно градовима, односно Граду Београду (став 1), а послове из става 1. овог члана извршава Општинска управа, односно Градска управа, односно Градска управа Града Београда (став 2). Одредбом члана 21. став 2. истог закона прописано је да се чињенице и подаци који се уписују у матичне књиге утврђују пре уписа, у складу са законом којим се уређује општи управни поступак. Одредбом члана 31. истог закона прописано је да грешке у матичним књигама које су уочене после закључења уписа матичар може исправити само на основу решења надлежног органа из члана 6. став 2. и 4. овог закона (став 1) док је одредбом члана 32. закона прописано да се поступак исправке грешке води по службеној дужности или на захтев странке, односно лица које за то има непосредан и на закону заснован правни интерес у складу с прописом којим се уређује општи управни поступак.

Законом о ванпарничном поступку („Службени гласник СРС“, бр.25/82, 48/88, „Службени гласник РС“, бр. 46/95...106/2015), чланом 1. став 1. прописано је да се овим законом одређују правила по којима судови поступају и одлучују о личним, породичним, односно другим правним стварима које се по овом или другом закону решавају у ванпарничном поступку. Чланом 8. прописано је да у овим ванпарничним стварима које се односе на лично стање учесника, као и у другим ванпарничним стварима које се односе на права и правне интересе са којима учесници не могу располагати, они се у поступку пред судом не могу одрећи свог захтева, признати захтев противника нити закључити судско поравнање (став 1), а у поступку из става 1. овог члана суд може да утврђује и чињенице које учесници нису изнели као и чињенице које међу учесницима нису спорне ако су важне за доношење одлуке (став 2). Одредбом члана 25. истог закона прописано је да када се решењем суда мења лични и породични статус учесника или његова права и дужности правне последице решења настају када оно постане правноснажно (став 1), а да правноснажно решење којим се мења лични или породични статус учесника без одлагања се доставља матичару надлежном за вођење матичне књиге рођених за то лице (став 3).

Ценећи наведене прописе који уређују спорно питање може да се најпре констатује да важећи Закон о матичним књигама познаје надлежног органа Републике Србије у вођењу матичних књига и решавању у управном поступку из те области (члан 6). Други закључак је да постоји надлежност управних органа у вођењу матичних књига, а да је надлежност суда утврђена само у случају када неко лице на други начин не може да докаже лични статус и промену личног статуса на начин прописан Законом о матичним књигама. Тек тада се то лице може обратити ванпарничном суду ради утврђивања чињеница промене личног статуса. Дакле, поступак се увек мора покренути пред надлежним органом управе ради уписа у матичну књигу рођених односно измена уписа у матичној књизи рођених, па тек ако тај орган не може да изврши упис или измену уписа зато што не може да утврди спорну чињеницу промене личног статуса, стичу се услови за поступак пред ванпарничним судом. Сходно наведеном, орган управе питање уписа мора да реши у оквиру своје надлежности, а не на темељу одлуке ванпарничног суда, због чега је ванпарнични суд надлежан да одлучује по предлогу за утврђење тек по правноснажном окончању управног поступка у коме је његов захтев одбијен, због тога што у том поступку није доказана спорна чињеница.

Сходно изнетом, нижестепене пресуде су морале бити укинуте и тужба одбачена, због чега је применом одредбе члана 415. став 2. одлучено као у изреци.

Председник већа-судија

Бисерка Живановић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић