Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5404/2022
25.05.2022. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Jelice Bojanić Kerkez i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Petković, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Gordana Riđić Đurić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 19/2022 od 19.01.2022. godine, u sednici od 25.05.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 19/2022 od 19.01.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Boru P2 194/21 od 23.11.2022. godine, stavom prvim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da joj tuženi isplati po 12.000,00 dinara mesečno za period od 01. septembra 2014. godine do 20. septembra 2021. godine, na ime sticanja bez osnova, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Stavom drugim izreke tužilja je obavezana da tužicu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 19.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž2 19/2022 od 19.01.2022. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv drugostene presude, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. važećeg Zakona o parničnom postupku – ZPP. Revizijom se ukazuje na pogrešnu primenu odredaba člana 218. Zakona o obligacionim odnosima, kao i odredaba čl. 68., 73. i 154. Porodičnog zakona, ali se u konkretnom slučaju ne radi o parnici za izdržavanje deteta, već je predmet tužbenog zahteva regresno potraživanje majke prema ocu deteta, kao imovinsko-pravnom sporu. Nižestepene presude donete su u skladu sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda izraženim u odlukama sa istim činjeničnim i pravnim osnovom, pa nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, jer nema potrebe za ujednačvanjem sudske prakse, kao ni drugih razloga za izuzetnu dozvoljenost revizije. Zato je odlučeno kao u stavu prvom izreke.