Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 5404/2022
25.05.2022. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић, Споменке Зарић, Јелице Бојанић Керкез и Драгане Миросављевић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Милан Петковић, адвокат из ..., против туженог ББ из ..., чији је пуномоћник Гордана Риђић Ђурић, адвокат из ..., ради исплате, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж2 19/2022 од 19.01.2022. године, у седници од 25.05.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиље као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж2 19/2022 од 19.01.2022. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Бору П2 194/21 од 23.11.2022. године, ставом првим изреке одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиље да јој тужени исплати по 12.000,00 динара месечно за период од 01. септембра 2014. године до 20. септембра 2021. године, на име стицања без основа, са припадајућом законском затезном каматом. Ставом другим изреке тужиља је обавезана да тужицу накнади трошкове парничног поступка у износу од 19.500,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж2 19/2022 од 19.01.2022. године одбијена је као неоснована жалба тужиље и потврђена првостепена пресуда.

Против другостене пресуде, тужиља је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права и из разлога прописаних чланом 404. Закона о парничном поступку.

По оцени Врховног касационог суда, нису испуњени законски услови за одлучивање о ревизији тужиље као изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. став 1. важећег Закона о парничном поступку – ЗПП. Ревизијом се указује на погрешну примену одредаба члана 218. Закона о облигационим односима, као и одредаба чл. 68., 73. и 154. Породичног закона, али се у конкретном случају не ради о парници за издржавање детета, већ је предмет тужбеног захтева регресно потраживање мајке према оцу детета, као имовинско-правном спору. Нижестепене пресуде донете су у складу са правним ставом Врховног касационог суда израженим у одлукама са истим чињеничним и правним основом, па нису испуњени законски услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, јер нема потребе за уједначвањем судске праксе, као ни других разлога за изузетну дозвољеност ревизије. Зато је одлучено као у ставу првом изреке.