Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Danijele Nikolić, Katarine Manojlović Andrić, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Nenad Vuletić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Privrednog suda u Subotici, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Subotici, radi naknade materijalne štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Subotici Gžrr 257/20 od 14.05.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 06.10.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Subotici Gžrr 257/20 od 14.05.2021. godine,.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Subotici Gžrr 257/20 od 14.05.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Subotici Prr1 744/2019 od 10.03.2020. godine, u prvom stavu izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev. U drugom stavu izreke, tužena je obavezana da tužilji, na ime naknade imovinske štete po osnovu povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati: iznos od 42.462,71 dinara na ime glavnog duga i iznos od 81.320,99 dinara na ime kamate na glavni dug do dana 11.05.2009. godine. U trećem stavu izreke, tužbeni zahtev u preostalom delu - za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos od 42.462,71 i na iznos od 81.320,99 dinara od 11.05.2009. godine do isplate, kao i za isplatu zakonske zatezne kamate na isplaćeno potraživanje u iznosu od 64.669,81 dinar za period od 11.05.2009.godine do pravnosnažnosti rešenja o glavnoj deobi 30.08.2019.godine je odbijen. U četvrtom stavu izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 23.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do dana isplate.

Presudom Višeg suda u Subotici Gžrr 257/20 od 14.05.2021. godine, u prvom stavu izreke, odbijene su žalbe stranaka i prvostepena presuda je potvrđena. U drugom stavu izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova sastava žalbe. U trećem stavu izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova sastava žalbe.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. ZPP. O zahtevu tužilje za isplatu zakonske zatezne kamate na potraživanja iz stečajnog postupka od dana otvaranja stečajnog postupka odlučeno je pravilnom primenom odredbe člana 85. Zakona o stečaju, pa primena materijalnog prava ne odstupa od pravnih stavova Vrhovnog kasacionog suda izraženih u odlukama sa tužbenim zahtevom i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Tužilja uz reviziju nije dostavila drugačije pravnosnažne ili revizijske sudske odluke koje bi ukazivale na drugačiji zaključak. Iz tih razloga, ni u slučaju prihvatanja izuzetne dozvoljenosti izjavljene revizije tužilje ne bi došlo do drugačijeg odlučivanja i povoljnijeg ishoda spora za tužilju. Iz navedenog razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba radi naknade imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku podneta je dana 15.04.2019. godine, a vrednost predmeta spora je 123.783,70 dinara.

Odredbom člana 28. ZPP propisano je da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1). Kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2). Pod glavnim zahtevom u smislu navedenog člana, podrazumeva se zahtev stranke zbog koga se postupak vodi, dok se sporednim traženjem smatraju zahtevi stranke koji se ističu povodom ili u vezi sa glavnim zahtevom, odnosno potraživanja akcesorne prirode u odnosu na glavni zahtev. Sporedna traženja se uzimaju u obzir samo kada se traže kao glavno potraživanje i tada se prema tom potraživanju određuje vrednost predmeta spora.

U konkretnom slučaju revizija tužilje izjavljena je protiv drugostepene odluke u delu kojim je odlučeno o kamati na glavni dug. Odluka o zateznoj kamati je odluka o sporednom potraživanju i shodno članu 28. stav 2. ZPP ne uzima se u obzir prilikom određivanja vrednosti predmeta spora merodavne za dozoljenost revizije, pa u ovom slučaju revizija nije dozvoljena, s obzirom na to da je izjavljena protiv odluke o kamati kada revizija nije dozvoljena prema vrsti odluke koja se njom pobija, shodno članu 403. ZPP u vezi sa članom 28. stav 1. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća-sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić