Врховни касациони суд, у већу састављеном од судијa: Бранке Дражић, председника већа, Данијеле Николић, Катарине Манојловић Андрић, Добриле Страјина и Марине Милановић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Ненад Вулетић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије – Привредног суда у Суботици, коју заступа Државно правобранилаштво, Одељење у Суботици, ради накнаде материјалне штете, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Вишег суда у Суботици Гжрр 257/20 од 14.05.2021. године, у седници већа одржаној дана 06.10.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиље изјављеној против пресуде Вишег суда у Суботици Гжрр 257/20 од 14.05.2021. године,.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиље изјављена против пресуде Вишег суда у Суботици Гжрр 257/20 од 14.05.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Суботици Прр1 744/2019 од 10.03.2020. године, у првом ставу изреке, делимично је усвојен тужбени захтев. У другом ставу изреке, тужена је обавезана да тужиљи, на име накнаде имовинске штете по основу повреде права на суђење у разумном року исплати: износ од 42.462,71 динара на име главног дуга и износ од 81.320,99 динара на име камате на главни дуг до дана 11.05.2009. године. У трећем ставу изреке, тужбени захтев у преосталом делу - за исплату законске затезне камате на досуђени износ од 42.462,71 и на износ од 81.320,99 динара од 11.05.2009. године до исплате, као и за исплату законске затезне камате на исплаћено потраживање у износу од 64.669,81 динар за период од 11.05.2009.године до правноснажности решења о главној деоби 30.08.2019.године је одбијен. У четвртом ставу изреке, обавезана је тужена да тужиљи накнади трошкове парничног поступка у износу од 23.400,00 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до дана исплате.

Пресудом Вишег суда у Суботици Гжрр 257/20 од 14.05.2021. године, у првом ставу изреке, одбијене су жалбе странака и првостепена пресуда је потврђена. У другом ставу изреке, одбијен је захтев тужиље за накнаду трошкова састава жалбе. У трећем ставу изреке, одбијен је захтев тужене за накнаду трошкова састава жалбе.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је благовремено изјавила ревизију, позивајући се на одредбу члана 404. Закона о парничном поступку.

Према одредби члана 404. став 1. Закона о парничном поступку ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. ЗПП Врховни касациони суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, на основу члана 404. ЗПП. О захтеву тужиље за исплату законске затезне камате на потраживања из стечајног поступка од дана отварања стечајног поступка одлучено је правилном применом одредбе члана 85. Закона о стечају, па примена материјалног права не одступа од правних ставова Врховног касационог суда изражених у одлукама са тужбеним захтевом и чињеничним стањем као у овој правној ствари. Тужиља уз ревизију није доставила другачије правноснажне или ревизијске судске одлуке које би указивале на другачији закључак. Из тих разлога, ни у случају прихватања изузетне дозвољености изјављене ревизије тужиље не би дошло до другачијег одлучивања и повољнијег исхода спора за тужиљу. Из наведеног разлога, одлучено је као у првом ставу изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Тужба ради накнаде имовинске штете због повреде права на суђење у разумном року поднета је дана 15.04.2019. године, а вредност предмета спора је 123.783,70 динара.

Одредбом члана 28. ЗПП прописано је да ако је за утврђивање стварне надлежности, права на изјављивање ревизије и у другим случајевима прописаним у овом закону меродавна вредност предмета спора, као вредност предмета спора узима се само вредност главног захтева (став 1). Камате, уговорна казна и остала споредна тражења, као и трошкови поступка не узимају се у обзир ако не чине главни захтев (став 2). Под главним захтевом у смислу наведеног члана, подразумева се захтев странке због кога се поступак води, док се споредним тражењем сматрају захтеви странке који се истичу поводом или у вези са главним захтевом, односно потраживања акцесорне природе у односу на главни захтев. Споредна тражења се узимају у обзир само када се траже као главно потраживање и тада се према том потраживању одређује вредност предмета спора.

У конкретном случају ревизија тужиље изјављена је против другостепене одлуке у делу којим је одлучено о камати на главни дуг. Одлука о затезној камати је одлука о споредном потраживању и сходно члану 28. став 2. ЗПП не узима се у обзир приликом одређивања вредности предмета спора меродавне за дозољеност ревизије, па у овом случају ревизија није дозвољена, с обзиром на то да је изјављена против одлуке о камати када ревизија није дозвољена према врсти одлуке која се њом побија, сходно члану 403. ЗПП у вези са чланом 28. став 1. ЗПП.

На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у другом ставу изреке.

Председник већа-судија

Бранка Дражић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић