Apelacioni sud u Novom Sadu je, presudom Gž 1405/21 od 17.06.2021. godine, stavom prvim izreke, žalbu tužilaca, delimično usvojio, a žalbu tuženog VV odbio, pa je rešenje o troškovima postupka tužilaca sadržano u presudi Osnovnog suda u Novom Sadu P 2041/2018 od 23.02.2021. godine, preinačeno, tako što je obavezan tuženi VV da tužiocima na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 188.540,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude pa do isplate, dok je prvostepena presuda u preostalom, nepreinačenom, delu potvrđena, a žalbe tužilaca u tom delu odbijene. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su izjavili blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužilaca, kao izuzetno dozvoljenoj, pošto ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava. Predmet tražene pravne zaštite je naknada nematerijalne štete tužiocima koja im je prouzrokovana u sukobu sa tuženim VV, policijskim službenikom koji u to vreme nije bio na dužnosti. Pobijana odluka zasniva se na primeni materijalnog prava koja ne odstupa od prakse izražene u odlukama Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o zahtevima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari a tiče se odgovornosti poslodavca, u smislu odredbe člana 170. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, i iznosa naknade nematerijalne štete, u smislu odredbe člana 200.stav 1. istog Zakona. Pravnosnažne odluke drugačije sadržine, na koje revident u reviziji ukazuje, ne znače nužno i drugačiji pravni stav izražen u tim odlukama, pošto pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u ovom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.

Iz tih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke, doneo na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi naknade štete tužioci su sudu podneli 12. marta 2018. godine, a vrednost predmeta spora je 530.000,00 dinara.

Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da je revizija nedozvoljena.

Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić