Presudom Višeg suda u Čačku Gž 693/20 od 19.02.2021. godine, stavom prvim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavovima prvom i četvrtom izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim su tužilje tražile da se obaveže tuženi da tužiljama, kao solidarnim poveriocima na ime naknade nužnih i korisnih troškova nastalih adaptacijom podrumske ostave br. ..., u podrumu stambene zgrade koja je izgrađena na kp.br. ... (zgrada br. ...) KO ..., u ul. ... u ..., isplati 29.338,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 03.06.2015. godine, pa do isplate. Stavom drugim izreke obavezane su tužilje da tuženom naknade troškove parničnog postupka od 59.400,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilje su blagovremeno izjavile reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što su predložile da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Ceneći ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da iz navoda revizije tužilja ne proizilazi da postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ne postoji ni potreba novog tumačenja prava, kao ni neujednačena sudska praksa. Imajući ovo u vidu, kao i da se u konkretnom slučaju radi o parnici radi naknade štete (na ime naknade nužnih i korisnih troškova nastalih adaptacijom i sanacijom podrumske ostave), u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, da tužilje nisu uz reviziju dostavile presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari, niti u reviziji ukazuju na drugačije odluke drugostepenih sudova ili Vrhovnog suda Srbije i Vrhovnog kasacionog suda, na osnovu čega ovaj sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku(„Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), pa je u skladu s tim i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari poneta podneta je 03.06.2015. godine, a vrednost predmeta spora je 80.390,53 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti, u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužilja nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.

Bez obzira što je odluka preinačena, u kom slučaju bi u smislu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP revizija bila uvek dozvoljena, u ovom slučaju revizija nije dozvoljena jer je u posebnoj glavi Zakona o parničnom postupku koji reguliše postupak u sporu male vrednosti propisano da revizija u ovim slučajevima nije dozvoljena, pa specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila (član 467. ZPP).

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić