.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 5472/2023
09.11.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Nadežde Vidić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Janković, advokat iz ..., protiv tužene Stambene zajednice u ulici ... broj .. u ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Sandulov, advokat iz ..., sa umešačem na strani tužene Stambenom zajednicom u ulici ... broj .. u ..., čiji je punomoćnik Danijela Grujičić, advokat iz ..., radi utvrđenja i činidbe, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 4867/22 od 28.10.2022. godine, u sednici održanoj 09.11.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv stava prvog izreke presude Višeg suda u Nišu Gž 4867/22 od 28.10.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 4867/22 od 28.10.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P 20529/21 od 21.03.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno pravo tužiocu na korišćenje parking prostora koji služi za redovnu upotrebu tužene – zgrade u ... broj .. i da se obaveže tužena Stambena zajednica ... broj .. da preda ključeve ulazne kapije – rampe tužiocu radi nesmetanog korišćenja parkinga u roku od osam dana po presuđenju, a ukoliko tužena to ne učini u ostavljenom roku tužilac će preko ovlašćene organizacije izraditi ključ ulazne kapije – rampe parkinga o trošku tužene a sve pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 146.700,00 dinara u roku od osam dana od dana prijema presude. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev umešača za naknadu troškova postupka. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev Stambene zajednice u ulici ... br. .. za naknadu troškova postupka.
Presudom Višeg suda u Nišu Gž 4867/22 od 28.10.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene Stambene zajednice u ulici ... broj .. u ... i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P 20529/21 od 21.03.2022. godine, u delu stava prvog izreke kojim je tužena obavezana da tužiocu preda ključeve od ulazne kapije – rampe u roku od osam dana od dana prijema presude. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Nišu P 20529/21 od 21.03.2022. godine u preostalom delu stava prvog izreke i u stavu drugom i četvrtom izreke tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi pravo na korišćenje parking prostora koji služi za redovnu upotrebu tužene – zgrade u ... broj .. u ... i da tužena to pravo prizna i trpi, u delu radi nesmetanog korišćenja parkinga nakon ispunjenja obaveze iz stava prvog izreke presude i u delu ukoliko tužena ne preda ključeve od ulazne kapije – rampe radi nesmetanog korišćenja parkinga, da će tužilac moći preko ovlašćene organizacije izraditi ključ ulazne kapije – rampe parkinga o trošku tužene. Odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka, a stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv potvrđujućeg dela pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. tačka 3. ZPP i zbog pogrešne primene materijalnog prava iz člana 407. stav 1. tačka 4. ZPP, pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP.
Predmet tražene pravne zaštite kojom je odlučeno pobijanom presudom je pravo tužioca na korišćenje parking prostora koji služi za redovnu upotrebu zgrade i predaja ključeva od rampe tužiocu o čemu je odlučeno primenom odgovarajućih odredbi Zakona o javnoj svojini i prava koja proizilaze primenom odredbi tog zakona. Da li postoje ključevi od rampe ili ne je stvar činjeničnog stanja koje se u revizijskom postupku ne može ispitivati. U konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranje pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u potvrđujućem delu u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena, dok protiv preinačujućeg dela kojim je tužbeni zahtev tužioca odbijen tužena nema pravni interes za izjavljivanje revizije.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno o sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena, jer je tako propisano odredbom člana 479. stav 6. istog zakona.
Vrednost predmeta spora na dan podnošenja tužbe – 14.11.2018. godine opredeljena je na iznos od 10.000,00 dinara. Imajući u vidu da vrednost predmeta spora pobijanog dela presude ne dostiže zahtevani revizijski cenzus, sledi da je revizija tužene nedozvoljena.
Imajući u vidu sadržinu stava drugog izreke drugostepenog suda, kojim je preinačena prvostepena presuda odbijanjem tužbenog zahteva tužioca a što znači da je tužena uspela u sporu u tom delu, pa kako ista nema pravni interes da izjavljuje reviziju na taj deo drugostepene presude, proizlazi da je revizija nedozvoljena u smislu odredbe člana 410. stav 4. ZPP.
U skladu sa iznetim odlučeno je kao u stavu drugom izreke primenom odredbe člana 413. ZPP.
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
