Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju iz svih zakonskih razloga.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužene nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se posebno ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka koje su članom 407. stav 1. tačke 2. i 3. ZPP predviđene kao razlozi za ovaj vanredni pravni lek.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pred Posebnim odeljenjem Okružnog suda u Beogradu, a zatim pred Višim sudom u Beogradu, protiv tužioca vođen je krivični postupak po optužnici kojom mu je bilo stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela zločinačko udruživanje iz člana 346. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i krivično delo teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačke 3) i 5) tog Zakonika, a nakon izmene optužnice zbog krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju. Krivični postupak okončan je pravnosnažnom presudom Višeg suda u Beogradu K 237/2015 od 16.10.2017. godine kojom je tužilac oslobođen od optužbe. Tužilac je bio u pritvoru od 30.05.2009. godine do 09.03.2012. godine, kada je pritvor ukinut i zamenjen jemstvom. O pritvaranju tužioca i sumnji da je izvršio krivična dela koja su mu stavljena na teret objavljena je vest u sredstvima javnog informisanja i on označen kao saradnik BB osumnjičenog za ubistvo novinara VV. Uslovi boravka u pritvoru bili su loši. Tužilac je smešten u malu prostoriju bez prirodnog osvetljenja, u koju je svetlost dopirala kroz rešetke na vratima od sijalice u hodniku, i koju je delio sa još jednim pritvorenikom. U prvih 13 meseci pritvora tužilac je kontakt sa porodicom ostvarivao kroz staklenu pregradu. Tužilac nije osuđivan. Pre lišenja slobode bio je zaposlen, a nakon puštanja iz pritvora ne može da pronađe posao. Lišenje slobode i boravak u pritvoru uticao je na njegov porodični i socijalni život. Pre podnošenja tužbe podneo je zahtev Ministarstvu pravde za isplatu naknade nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi su, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno primenili član 584. stav 1. tačka 1) u vezi stava 2. Zakonika o krivičnom postupku i član 200. Zakona o obligacionim odnosima kada su odlučivali o pravu tužioca na naknadu nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode i njenoj visini.

Duševni bolovi zbog neosnovanog lišenja slobode predstavljaju jedinstveni vid štete za koju se dosuđuje jedan iznos naknade, pri čijem odmeravanju sud uzima u obzir sve okolnosti slučaja (ugled koji je oštećeni ranije uživao u svojoj sredini; odnos sredine prema njemu posle lišenja slobode; težinu i prirodu krivičnog dela; vreme trajanja lišenja slobode i sve druge okolnosti koje su uticale na prirodu, težinu i trajanje psihičkih bolova).

U konkretnom slučaju, tužiocu (rođen 1983. godine) podiguntom optužnicom stavljeno je na teret izvršenje dva krivična dela, a izmenjenom optužbom jedno krivično delo. Reč je o teškim krivičnim delima za koje je zaprećena zatvorska kazna u trajanju dužem od 10 godina. Tužilac nije bio osuđivan, a u pritovru – lošim životnim uslovima, nalazio se 2 godine 8 meseci i 9 dana. Boravak u pritvoru uticao je na njegov porodični i socijalni život. O lišenju slobode i pritvaranju tužioca objavljena je i vest u medijima.

Sledstveno izloženom, po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, određena novčana naknada predstavlja satisfakciju za sva trpljenja tužioca i njegove duševne bolove zbog neosnovanog lišenja slobode, pa zato nisu osnovani navodi revizije tužene da je njena visina određena protivno članu 200. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima.

Iz ovih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić