Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена је благовремено изјавила ревизију из свих законских разлога.

Тужилац је поднео одговор на ревизију.

Одлучујући о изјављеној ревизији, на основу члана 408. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија тужене није основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Ревизијом се посебно не указује на друге битне повреде одредаба парничног поступка које су чланом 407. став 1. тачке 2. и 3. ЗПП предвиђене као разлози за овај ванредни правни лек.

Према утврђеном чињеничном стању, пред Посебним одељењем Окружног суда у Београду, а затим пред Вишим судом у Београду, против тужиоца вођен је кривични поступак по оптужници којом му је било стављено на терет извршење кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346. став 3. у вези става 1. Кривичног законика и кривично дело тешко убиство из члана 114. став 1. тачке 3) и 5) тог Законика, а након измене оптужнице због кривичног дела тешко убиство у покушају. Кривични поступак окончан је правноснажном пресудом Вишег суда у Београду К 237/2015 од 16.10.2017. године којом је тужилац ослобођен од оптужбе. Тужилац је био у притвору од 30.05.2009. године до 09.03.2012. године, када је притвор укинут и замењен јемством. О притварању тужиоца и сумњи да је извршио кривична дела која су му стављена на терет објављена је вест у средствима јавног информисања и он означен као сарадник ББ осумњиченог за убиство новинара ВВ. Услови боравка у притвору били су лоши. Тужилац је смештен у малу просторију без природног осветљења, у коју је светлост допирала кроз решетке на вратима од сијалице у ходнику, и коју је делио са још једним притвореником. У првих 13 месеци притвора тужилац је контакт са породицом остваривао кроз стаклену преграду. Тужилац није осуђиван. Пре лишења слободе био је запослен, а након пуштања из притвора не може да пронађе посао. Лишење слободе и боравак у притвору утицао је на његов породични и социјални живот. Пре подношења тужбе поднео је захтев Министарству правде за исплату накнаде нематеријалне штете због неоснованог лишења слободе.

На овако утврђено чињенично стање нижестепени судови су, по оцени Врховног касационог суда, правилно применили члан 584. став 1. тачка 1) у вези става 2. Законика о кривичном поступку и члан 200. Закона о облигационим односима када су одлучивали о праву тужиоца на накнаду нематеријалне штете због неоснованог лишења слободе и њеној висини.

Душевни болови због неоснованог лишења слободе представљају јединствени вид штете за коју се досуђује један износ накнаде, при чијем одмеравању суд узима у обзир све околности случаја (углед који је оштећени раније уживао у својој средини; однос средине према њему после лишења слободе; тежину и природу кривичног дела; време трајања лишења слободе и све друге околности које су утицале на природу, тежину и трајање психичких болова).

У конкретном случају, тужиоцу (рођен 1983. године) подигунтом оптужницом стављено је на терет извршење два кривична дела, а измењеном оптужбом једно кривично дело. Реч је о тешким кривичним делима за које је запрећена затворска казна у трајању дужем од 10 година. Тужилац није био осуђиван, а у притовру – лошим животним условима, налазио се 2 године 8 месеци и 9 дана. Боравак у притвору утицао је на његов породични и социјални живот. О лишењу слободе и притварању тужиоца објављена је и вест у медијима.

Следствено изложеном, по становишту Врховног касационог суда, одређена новчана накнада представља сатисфакцију за сва трпљења тужиоца и његове душевне болове због неоснованог лишења слободе, па зато нису основани наводи ревизије тужене да је њена висина одређена противно члану 200. став 2. Закона о облигационим односима.

Из ових разлога, на основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић