Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, ukazujući na razloge za primenu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11... 18/20) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Predmet tražene zaštite je naknada štete tužiocu na ime neisplaćene invalidnine nastale nezakonitim postupanjem tužene, a pobijanom presudom je prvostepena presuda potvrđena u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev nakon što su nižestepeni sudovi utvrdili da je osnovano tužiočevo potraživanje u ukupnom iznosu od 703.321,17 dinara. O pravu tužioca, visini tražene naknade, pravnom osnovu za njenu isplatu i odgovornosti tužene nižestepeni sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu i sa pravnim shvatanjem izraženim u brojnim odlukama nižestepenih sudova, pa i Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Revizijsko ukazivanje tužene da tužiocu pravo na kamatu na svaki pojedinačni iznos potraživanja ne pripada od dospelosti svakog povremenog potraživanja, već od dana podnošenja tužbe sudu, s obzirom da se radi o povremenim potraživanjima bilo je isticano i u žalbi i razmotreno i odbijeno od strane drugostepenog suda, s obzirom da je osnov odgovornosti tužene za isplatu tih potraživanja naknada štete i da šteta dospeva trenutkom njenog nastanka, shodno članu 186. Zakona o obligacionim odnosima, odnosno dospelošću svakog pojedinačnog mesečnog iznosa koji nije bio isplaćen. U konkretnom slučaju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nema uslova za odlučivanje o posebnoj reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, zbog čega je doneta odluka kao u prvom stavu izreke ovog rešenja, primenom člana 404. stav 2. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije i u smislu odredaba čl. 403, 410. stav 2. tačka 5. i 413. ZPP i ocenio da je revizija nedozvoljena i u smislu tih zakonskih odredaba.

Naime, Zakonom o parničnom postupku propisano je (član 403) da protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stranke mogu da izjave reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude (stav prvi); da je revizija uvek dozvoljena ako je: 1) to posebnim zakonom propisano; 2) drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka; 3) drugostepeni sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka (stav drugi); kao i da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbama člana 410. istog zakona propisano je da će prvostepeni sud, bez održavanja ročišta odbaciti rešenjem neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju (stav prvi); kao i da je revizija nedozvoljena i ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st. 1. i 3), osim iz člana 404. ovog zakona (stav drugi tačka 5). Neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciće Vrhovni kasacioni sud rešenjem, ako to, u granicama svojih ovlašćenja (član 410), nije učinio prvostepeni sud (član 413).

Kako se tužbom od 04.11.2019. godine u ovom postupku, u kome je drugostepeni sud potvrdio prvostepenu presudu, zahteva isplata iznosa od ukupno 703.321,17 dinara, koji predstavlja, prema srednjem kursu evra na dan podnošenja tužbe (1 evro = 117,4705 dinara), dinarsku protivvrednost 5.987,22 dinara, koja ne prelazi iznos od 40.000 evra, izjavljena revizija je nedozvoljena.

S obzirom da vrednost predmeta spora ne omogućava izjavljivanje revizije, izjavljena revizija je nedozvoljena, pa ju je Vrhovni kasacioni sud odbacio, drugim stavom izreke, na osnovu člana 413. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Marina Milanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić