Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5915/2022
26.05.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Marine Milanović, predsednika veća, Dragane Boljević, Branke Dražić, Danijele Nikolić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Vladimir Mišković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koju zastupa Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 603/22 od 23.02.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 26.05.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 603/22 od 23.02.2022. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 603/22 od 23.02.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 26772/19 od 04.11.2021. godine, odbijeni su predlozi tužene za prekid postupka (stav prvi izreke) i za zastoj sa postupkom (stav drugi izreke), dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe povećanjem tužbenog zahteva učinjeno podneskom tužioca od 05.04.2021. godine (stav treći izreke) i usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da tužiocu, na ime naknade štete po osnovu neisplaćenih iznosa lične invalidnine za period od 01.09.2017. do 28.02.2021. godine, isplati iznose koji su u tom stavu izreke pojedinačno navedeni za svaki mesec, kao i datumi dospelosti (stav četvrti izreke). Stavom petim izreke, obavezana je tužena da isplati tužiocu iznos od 78.000,00 dinara na ime troškova postupka, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate, a stavom šestim je tužilac je oslobođen plaćanja troškova sudskih taksi.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 603/22 od 23.02.2022. godine odbijena je žalba tužene i potvrđena pomenuta prvostepena presuda u stavovima četvrtom i petom izreke, a zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka odbijen.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, ukazujući na razloge za primenu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11... 18/20) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Predmet tražene zaštite je naknada štete tužiocu na ime neisplaćene invalidnine nastale nezakonitim postupanjem tužene, a pobijanom presudom je prvostepena presuda potvrđena u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev nakon što su nižestepeni sudovi utvrdili da je osnovano tužiočevo potraživanje u ukupnom iznosu od 703.321,17 dinara. O pravu tužioca, visini tražene naknade, pravnom osnovu za njenu isplatu i odgovornosti tužene nižestepeni sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu i sa pravnim shvatanjem izraženim u brojnim odlukama nižestepenih sudova, pa i Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Revizijsko ukazivanje tužene da tužiocu pravo na kamatu na svaki pojedinačni iznos potraživanja ne pripada od dospelosti svakog povremenog potraživanja, već od dana podnošenja tužbe sudu, s obzirom da se radi o povremenim potraživanjima bilo je isticano i u žalbi i razmotreno i odbijeno od strane drugostepenog suda, s obzirom da je osnov odgovornosti tužene za isplatu tih potraživanja naknada štete i da šteta dospeva trenutkom njenog nastanka, shodno članu 186. Zakona o obligacionim odnosima, odnosno dospelošću svakog pojedinačnog mesečnog iznosa koji nije bio isplaćen. U konkretnom slučaju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nema uslova za odlučivanje o posebnoj reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, zbog čega je doneta odluka kao u prvom stavu izreke ovog rešenja, primenom člana 404. stav 2. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije i u smislu odredaba čl. 403, 410. stav 2. tačka 5. i 413. ZPP i ocenio da je revizija nedozvoljena i u smislu tih zakonskih odredaba.
Naime, Zakonom o parničnom postupku propisano je (član 403) da protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stranke mogu da izjave reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude (stav prvi); da je revizija uvek dozvoljena ako je: 1) to posebnim zakonom propisano; 2) drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka; 3) drugostepeni sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka (stav drugi); kao i da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbama člana 410. istog zakona propisano je da će prvostepeni sud, bez održavanja ročišta odbaciti rešenjem neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju (stav prvi); kao i da je revizija nedozvoljena i ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st. 1. i 3), osim iz člana 404. ovog zakona (stav drugi tačka 5). Neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciće Vrhovni kasacioni sud rešenjem, ako to, u granicama svojih ovlašćenja (član 410), nije učinio prvostepeni sud (član 413).
Kako se tužbom od 04.11.2019. godine u ovom postupku, u kome je drugostepeni sud potvrdio prvostepenu presudu, zahteva isplata iznosa od ukupno 703.321,17 dinara, koji predstavlja, prema srednjem kursu evra na dan podnošenja tužbe (1 evro = 117,4705 dinara), dinarsku protivvrednost 5.987,22 dinara, koja ne prelazi iznos od 40.000 evra, izjavljena revizija je nedozvoljena.
S obzirom da vrednost predmeta spora ne omogućava izjavljivanje revizije, izjavljena revizija je nedozvoljena, pa ju je Vrhovni kasacioni sud odbacio, drugim stavom izreke, na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Marina Milanović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić