U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., selo ..., čiji je punomoćnik Marija Žarevac, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., selo ..., čiji je punomoćnik Miloš Šarenac, advokat iz ..., radi zaštite od nasilja u porodici, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 415/20 od 04.11.2020. godine, u sednici veća održanoj 25.02.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 415/20 od 04.11.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu P2 361/2019 od 06.08.2020. godine, prvim stavom izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i naloženo tuženom da se iseli iz porodične kuće u ... broj .. . Drugim stavom izreke, određena je mera zaštite od nasilja u porodici i zabranjeno tuženom da se približava tužilji na udaljenosti manjoj od 200 metara, zabranjen mu je pristup prostoru oko mesta stanovanja i rada tužilje na udaljenosti manjoj od 200 metara. Trećim stavom izreke, određena je mera zaštite od nasilja u porodici i zabranjeno tuženom da na bilo koji način uznemirava tužilju i naloženo mu je da se uzdržava od svakog drskog, zlonamernog i bezobzirnog ponašanja, kojim se ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo tužilje. Četvrtim stavom izreke, određeno je da mere zaštite od nasilja u porodici traju godinu dana po pravnosnažnosti presude. Petim stavom izreke, obavezan je tuženi da tužilji plati troškove parničnog postupka u iznosu od 83.250,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 415/20 od 04.11.2020. godine, prvim stavom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena. Drugim stavom izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, a u vezi člana 403. stav 2. ZPP (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/14 i 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovano se revizijom ukazuje na bitnu povredu postupka iz čalna 374. stav 2. tačka 10. ZPP, koju je tuženi isticao u žalbi protiv drugostepene presude, jer u konkretnom slučaju nije odlučeno o zahtevu o kome je ranije pravnosnažno presuđeno, imajući u vidu da su tuženom izrečene hitne mere prema Zakonu o sprečavanju nasilja porodici, čime nije iskljčena mogućnost odlučivanja o zaštiti od nasilja u porodici u građanskom postupku prema Porodičnom zakonu. Ukazivanje revidenta na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, nije bilo predmet ocene ovog suda, jer se radi o povredama koje se ne mogu smatrati revizijskim razlogom, u smislu odredbe člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je pastorak tužilje, sa kojom zajedno živi u istoj porodičnoj kući u selu ... broj .., s tim što tužilja živi u prizemnom delu porodične kuće, gde ima svoju sobu i kuhinju, dok tuženi živi na spratnom delu predmetne kuće. Tuženi je dana 05.08.2019. godine, oko 19,00 časova, u alkoholisanom stanju došao do vrata sobe tužilje i lupao na vrata, udarao nogom i upućivao psovke i pretnje tužilji. Tuženi je tom prilikom pozivao tužilju da izađe iz sobe, budući da je njena ćerka VV, koja je tuženom sestra po ocu GG, tužila tuženog da se iseli iz kuće. Pre ovog događaja se dešavalo da tuženi, kada je u alkoholisanom stanju, galami i viče na tužilju. Tužilja je o ovom događaju obavestila svoju ćerku, koja je pozvala policiju, kada su policijski službenici izašli na lice mesta i tuženog odveli u policijsku stanicu. Nakon ovog događaja, tuženi živi u ... kod svoje ujne DD. Prema nalazu i mišljenju Centra za socijalni rad u Kraljevu broj ../19 od 12.09.2019. godine, svrsishodno je izricanje mere zabrane prilaženja i iseljenja iz kuće, uzimajući u obzir činjenicu da je tuženi u dugogodišnjim poremećenim odnosima sa maćehom, ovde tužiljom i polusestrom VV zbog vlasništva nad delom kuće u kojoj živi. Duboko poremećeni odnosi u porodici datiraju još iz perioda kada je tuženi bio adolescent, a otac GG zasnovao novu porodicu u kojoj je dobio dete, što je dovelo do rivaliteta između tuženog i sestre po ocu, a za naklonost oca. Povređen nebrigom svog oca, tuženi je u više navrata bio sklon nasilju i ispoljavao fizičku agresivnost prema pokojnom ocu pod dejstvom alkohola, dok je prema tužilji ispoljavao verbalnu agresivnost. Prema nalazu i mišljenju Centra za socijalni rad od 16.01.2020. godine, nije bilo moguće kontinuirano raditi sa žrtvom i nasilnikom, jer nije postojala njihova saglasnost za savetodavni rad, a uzrok netrpeljivosti su imovinski odnosi. Tužilja je na evidenciji žrtava nasilja Centra za socijalni rad od 31.03.2017. godine. Dana 06.04.2017. godine realizovana je poseta porodici u ..., kada se tužilja izjasnila da tuženi nije bio fizički nasilan, ali da je u stanju alkoholisanosti vikao, kleo, psovao i provocirao, zatim pretio, lupao na vrata, usled čega tužilja oseća strah, nesigurnost i uznemirenost. Tužilja je podnosila prijave istog sadržaja 16.04.2019. godine i 06.08.2019. godine, a povodom obe prijave Centar za socijani rad je izlazio na teren i uzimao izjave od tužilje, dok tuženi nikada nije zatečen u kući u ... .

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, sudovi osnovano zaključuju da opisano ponašanje tuženog predstavlja nasilje u porodici, u smislu člana 197. Porodičnog zakona, pa su mu pobijanom odlukom pravilno izrečene mere radi zaštite od nasilja.

Nasilje u porodici, definisano odredbom člana 197. stav 1. Porodičnog zakona („Sl. glasnik RS“ broj 18/05, 72/11 i 6/15), podrazumeva ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice, a karakteristični vidovi nasilja (imenovani oblici nasilja), određeni su stavom 2. istog člana, uz određenje da se nasiljem u porodici smatra i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje, koje jedan član porodice ispoljava prema drugom članu porodice (neimenovani oblici nasilja).

Iz utvrđenog činjeničnog stanja, sudovi osnovano zaključuju da se ponašanje tuženog prema tužilji karakteriše kao nasilničko i koje odstupa od uobičajnog ponašanja u međusobnim odnosima članova porodice (oni su članovi porodice na osnovu člana 197. stav 3. tačka 2.). Ispoljeno ponašanje tuženog ugrožava prevashodno fizičko i duševno zdravlje i spokojstvo tužilje, kod koje stvara osećaj nespokojstva, uznemirenosti, nesigurnosti i straha, kao i bojazni za sopstveni, ali i život svojih najbližih srodnika (ćerke), što opravdava izricanje mere zaštite od nasilja, predviđene članom 198. stav 2. tačka 1., 3., 4. i 5. Porodičnog zakona. Naime, imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja, izricanje ovih mera zaštite od nasilja u porodici neophodno je kako bi se tužilji pružila zaštita i obezbedili mir i spokojstvo za određeni vremenski period i kao takve predstavljaju adekvatne mere zaštite od nasilja prema utvrđenoj vrsti i obimu nasilja.

Revizijskim navodima, ponavljaju se navodi žalbe, koje je drugostepeni sud cenio i pravilno zaključio da su neosnovani. U suštini, revident osporava utvrđeno činjenično stanje, međutim, navodi na kojima je revizija zasnovana ne dovode u sumnju pravilnost primene materijalnog prava sadržanog u odredbama Porodičnog zakona koje su nižestepeni sudovi pravilno primenili nalazeći da je potrebno izricanje traženih mera zaštite od nasilja u porodici.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci ove presude doneo u smislu odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić