У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Слађане Накић Момировић, председника већа, Марине Милановић и Добриле Страјина, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., село ..., чији је пуномоћник Марија Жаревац, адвокат из ..., против туженог ББ из ..., село ..., чији је пуномоћник Милош Шаренац, адвокат из ..., ради заштите од насиља у породици, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж2 415/20 од 04.11.2020. године, у седници већа одржаној 25.02.2021. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ, као неоснована, ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж2 415/20 од 04.11.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Краљеву П2 361/2019 од 06.08.2020. године, првим ставом изреке, усвојен је тужбени захтев тужиље и наложено туженом да се исели из породичне куће у ... број .. . Другим ставом изреке, одређена је мера заштите од насиља у породици и забрањено туженом да се приближава тужиљи на удаљености мањој од 200 метара, забрањен му је приступ простору око места становања и рада тужиље на удаљености мањој од 200 метара. Трећим ставом изреке, одређена је мера заштите од насиља у породици и забрањено туженом да на било који начин узнемирава тужиљу и наложено му је да се уздржава од сваког дрског, злонамерног и безобзирног понашања, којим се угрожава телесни интегритет, душевно здравље и спокојство тужиље. Четвртим ставом изреке, одређено је да мере заштите од насиља у породици трају годину дана по правноснажности пресуде. Петим ставом изреке, обавезан је тужени да тужиљи плати трошкове парничног поступка у износу од 83.250,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж2 415/20 од 04.11.2020. године, првим ставом изреке, одбијена је као неоснована жалба туженог и првостепена пресуда потврђена. Другим ставом изреке, одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова другостепеног поступка, као неоснован.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је благовремено изјавио ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност побијане одлуке у смислу члана 408. Закона о парничном поступку, а у вези члана 403. став 2. ЗПП (,,Службени гласник РС“ број 72/11, 49/2013-УС, 74/2013-УС, 55/14 и 87/18), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности. Неосновано се ревизијом указује на битну повреду поступка из чална 374. став 2. тачка 10. ЗПП, коју је тужени истицао у жалби против другостепене пресуде, јер у конкретном случају није одлучено о захтеву о коме је раније правноснажно пресуђено, имајући у виду да су туженом изречене хитне мере према Закону о спречавању насиља породици, чиме није искљчена могућност одлучивања о заштити од насиља у породици у грађанском поступку према Породичном закону. Указивање ревидента на битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 12. ЗПП, није било предмет оцене овог суда, јер се ради о повредама које се не могу сматрати ревизијским разлогом, у смислу одредбе члана 407. ЗПП.

Према утврђеном чињеничном стању, тужени је пасторак тужиље, са којом заједно живи у истој породичној кући у селу ... број .., с тим што тужиља живи у приземном делу породичне куће, где има своју собу и кухињу, док тужени живи на спратном делу предметне куће. Тужени је дана 05.08.2019. године, око 19,00 часова, у алкохолисаном стању дошао до врата собе тужиље и лупао на врата, ударао ногом и упућивао псовке и претње тужиљи. Тужени је том приликом позивао тужиљу да изађе из собе, будући да је њена ћерка ВВ, која је туженом сестра по оцу ГГ, тужила туженог да се исели из куће. Пре овог догађаја се дешавало да тужени, када је у алкохолисаном стању, галами и виче на тужиљу. Тужиља је о овом догађају обавестила своју ћерку, која је позвала полицију, када су полицијски службеници изашли на лице места и туженог одвели у полицијску станицу. Након овог догађаја, тужени живи у ... код своје ујне ДД. Према налазу и мишљењу Центра за социјални рад у Краљеву број ../19 од 12.09.2019. године, сврсисходно је изрицање мере забране прилажења и исељења из куће, узимајући у обзир чињеницу да је тужени у дугогодишњим поремећеним односима са маћехом, овде тужиљом и полусестром ВВ због власништва над делом куће у којој живи. Дубоко поремећени односи у породици датирају још из периода када је тужени био адолесцент, а отац ГГ засновао нову породицу у којој је добио дете, што је довело до ривалитета између туженог и сестре по оцу, а за наклоност оца. Повређен небригом свог оца, тужени је у више наврата био склон насиљу и испољавао физичку агресивност према покојном оцу под дејством алкохола, док је према тужиљи испољавао вербалну агресивност. Према налазу и мишљењу Центра за социјални рад од 16.01.2020. године, није било могуће континуирано радити са жртвом и насилником, јер није постојала њихова сагласност за саветодавни рад, а узрок нетрпељивости су имовински односи. Тужиља је на евиденцији жртава насиља Центра за социјални рад од 31.03.2017. године. Дана 06.04.2017. године реализована је посета породици у ..., када се тужиља изјаснила да тужени није био физички насилан, али да је у стању алкохолисаности викао, клео, псовао и провоцирао, затим претио, лупао на врата, услед чега тужиља осећа страх, несигурност и узнемиреност. Тужиља је подносила пријаве истог садржаја 16.04.2019. године и 06.08.2019. године, а поводом обе пријаве Центар за социјани рад је излазио на терен и узимао изјаве од тужиље, док тужени никада није затечен у кући у ... .

Код овако утврђеног чињеничног стања, судови основано закључују да описано понашање туженог представља насиље у породици, у смислу члана 197. Породичног закона, па су му побијаном одлуком правилно изречене мере ради заштите од насиља.

Насиље у породици, дефинисано одредбом члана 197. став 1. Породичног закона („Сл. гласник РС“ број 18/05, 72/11 и 6/15), подразумева понашање којим један члан породице угрожава телесни интегритет, душевно здравље или спокојство другог члана породице, а карактеристични видови насиља (именовани облици насиља), одређени су ставом 2. истог члана, уз одређење да се насиљем у породици сматра и свако друго дрско, безобзирно и злонамерно понашање, које један члан породице испољава према другом члану породице (неименовани облици насиља).

Из утврђеног чињеничног стања, судови основано закључују да се понашање туженог према тужиљи карактерише као насилничко и које одступа од уобичајног понашања у међусобним односима чланова породице (они су чланови породице на основу члана 197. став 3. тачка 2.). Испољено понашање туженог угрожава превасходно физичко и душевно здравље и спокојство тужиље, код које ствара осећај неспокојства, узнемирености, несигурности и страха, као и бојазни за сопствени, али и живот својих најближих сродника (ћерке), што оправдава изрицање мере заштите од насиља, предвиђене чланом 198. став 2. тачка 1., 3., 4. и 5. Породичног закона. Наиме, имајући у виду све околности конкретног случаја, изрицање ових мера заштите од насиља у породици неопходно је како би се тужиљи пружила заштита и обезбедили мир и спокојство за одређени временски период и као такве представљају адекватне мере заштите од насиља према утврђеној врсти и обиму насиља.

Ревизијским наводима, понављају се наводи жалбе, које је другостепени суд ценио и правилно закључио да су неосновани. У суштини, ревидент оспорава утврђено чињенично стање, међутим, наводи на којима је ревизија заснована не доводе у сумњу правилност примене материјалног права садржаног у одредбама Породичног закона које су нижестепени судови правилно применили налазећи да је потребно изрицање тражених мера заштите од насиља у породици.

Из изложених разлога, Врховни касациони суд је одлуку као у изреци ове пресуде донео у смислу одредбе члана 414. Закона о парничном поступку.

Председник већа – судија

Слађана Накић Момировић,с.р.

За тачност отправка

управитељ писарнице

Марина Антонић