.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 6041/2023
26.04.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Čortan, advokat iz ..., protiv tuženih BB i maloletne VV, čiji je zakonski zastupnik BB, majka, obe iz ..., čiji je punomoćnik Mirjana Filipović, advokat iz ..., radi vršenja roditeljskog prava, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 349/22 od 21.09.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 26.04.2023. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 349/22 od 21.09.2022. godine u delu stava prvog izreke, kojim je odbijena žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Smederevu P2 398/21 od 16.03.2022. godine u stavu petom izreke.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 349/22 od 21.09.2022. godine, žalbe tužioca i tuženih su delimično usvojene, delimično odbijene, te je presuda Osnovnog suda u Smederevu P2 398/21 od 16.03.2022. godine, ispravljena rešenjem istog suda P2 398/21 od 29.07.2022. godine, potvrđena u delu stava petog izreke, kojim je izmenjena ranija pravnosnažna presuda Osnovnog suda u Smederevu P2 626/19 od 15.01.2020. godine, u delu odluke o doprinosu tužioca izdržavanju maloletne VV, te je tužilac obavezan da počev od podnošenja protivtužbe 07.07.2021. godine doprinosi dečjem izdržavanju maloletne ćerke mesečnim iznosom od 17.000,00 dinara do 05. u mesecu za tekući mesec, kao i da dospele iznose plati odjednom u roku od 15 dana; kao i u delu stava šestog izreke, kojim je odbijen protivtužbeni zahtev za delimično lišenje roditeljskog prava tužioca za davanje saglasnosti za prelazak državne granice i putovanje maloletne VV. U preostalom delu, prvostepena presuda od 16.03.2022. godine i dopunska presuda P2 398/21 od 29.07.2022. godine su ukinute i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu odluke o obavezi doprinosa tužioca dečjem izdržavanju, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Tužene su blagovremeno podnele odgovor na reviziju.
Ispitujući pravilnost pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u pobijanom delu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom od 15.01.2020. godine, razveden je brak tužioca i prvotužene BB, samostalno vršenje roditeljskog prava nad njihovom zajedničkom ćerkom maloletnom VV, rođenom ...2018. godine povereno je majci, a otac je obavezan da doprinosi dečjem izdržavanju mesečnim iznosom od 10.000,00 dinara. Prilike maloletne ćerke su se promenile, utoliko što je krenula u vrtić, po kom osnovu mesečni izdatak iznosi 5.000,00 dinara, a zbog zdravstvenih tegoba vezanih za rotaciju desne noge iz kuka, ima potrebu da nosi ortopedske cipele, kao i da koristi ortopedske trake koje koštaju 8.000,00 dinara. Maloletna VV sa majkom, tuženom i njenim roditeljima, živi u porodičnoj kući. Prvotužena BB je zaposlena kao profesor ... u ... školi, sa mesečnom zaradom od 44.000,00 dinara. Tužilac živi u delu porodične kuće, zaposlen je, zarađuje mesečno 55.000,00 dinara i nema obaveze izdržavanja trećih lica.
Na osnovu utvrđenja o promeni prilika na strani maloletnog deteta, kao i da je u vreme presuđenja minimalna suma izdržavanja 35.458,00 dinara, nižestepeni sudovi su odluku o obavezi oca da doprinosi dečjem izdržavanju mesečnim iznosom od 17.000,00 dinara počev od podnošenja protivtužbe pa ubuduće, zasnovali na odredbama članova 154. i 160. Porodičnog zakona.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.
Potrebe maloletnog deteta su u odnosu na donošenje prethodne odluke suda povećane, kao rezultat činjenice da dete pohađa vrtić i da zbog zdravstvenih tegoba ima izdatke za ortopedska pomagala, uz ostale uobičajene potrebe deteta predškolskog uzrasta. Tužilac, dužnik izdržavanja ima stalna mesečna primanja u visini od 55.000,00 dinara, stambeno je obezbeđen u porodičnoj kući, obavezu izdržavanja trećih lica nema, pa su ispunjeni uslovi da se po članu 164. Porodičnog zakona povisi ranije utvrđena obaveza tužioca.
Po odredbi člana 162. stav 3. Porodičnog zakona, maloletnom detetu određenom visinom izdržavanja treba da se omogući najmanje takav životni standard kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja, pa je po oceni Vrhovnog kasacionog suda određenim iznosom od 17.000,00 dinara mesečno ovom imperativu udovoljeno. Naime, dosuđeni iznos ne dostiže 1/3 dela primanja tužioca, tužilac ima rešenu stambenu potrebu, pa se ovako određenim iznosom životni standard maloletne VV dovodi u ravan životnog standarda oca.
Odredbom člana 281. Porodičnog zakona propisano je da sud nije vezan granicama tužbenog zahteva za izdržavanje, sa polazištem na koju odredbu su nižestepeni sudovi doneli odluke. Navodima revizije da u konkretnom slučaju nije bilo uslova za primenu ove odredbe, što čini paušalnim pozivanje sudova na najbolji interes deteta, Vrhovni kasacioni sud ne može prihvatiti. Utvrđene su sve činjenice koje opredeljuju potrebe maloletnog deteta sa jedne strane, kao i mogućnosti oca, kao dužnika izdržavanja sa druge strane, pa je pravilno primenjeno merodavno pravo iz članova 160. i 162. Porodičnog zakona.
Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
