Presudom Višeg suda u Čačku Gžrr 204/21 od 08.12.2021. godine, stavom I izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Čačku Prr1 123/20 od 29.10.2020. godine, u delu prvog stava izreke koji se odnosi na visinu naknade imovinske štete dosuđene tužilji AA (u ukupnom iznosu od 54.892,45 dinara) i u delu stava drugog izreke koji se odnosi na visinu naknade imovinske štete dosuđene tužilji BB (u ukupnom iznosu od 59.063,21 dinar), izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Čačku I 532/16, kao i u trećem stavu izreke. Stavom II izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Čačku Prr1 123/20 od 29.10.2020. godine u delu prvog i drugog stava izreke koji se odnosi na kamatu tako što je obavezana tužena da na iznos naknade imovinske štete od 54.892,45 dinara, dosuđen prvim stavom izreke presude Osnovnog suda u Čačku Prr1 123/20 od 29.10.2020. godine, isplati tužilji AA zakonsku zateznu kamatu počev od 18.04.2019. godine kao dana podnošenja tužbe do isplate na teret budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad Osnovnog suda u Čačku, osim rashoda za zaposlene i tekuće održavanje objekata i opreme (tačka 1), obavezana tužena da na iznos naknade imovinske štete od 54.892,45 dinara, dosuđen drugim stavom izreke presude Osnovnog suda u Čačku Prr1 123/20 od 29.10.2020. godine (bez troškova izvršnog postupka u ukupnom iznosu od 4.170,75 dinara na koje nije tražena kamata), isplati tužilji BB zakonsku zateznu kamatu počev od 18.04.2019. godine kao dana podnošenja tužbe do isplate, na teret budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad Osnovnog suda u Čačku, osim rashoda za zaposlene i tekuće održavanje objekata i opreme (tačka 2), a odbijen tužbeni zahtev u delu kojim su tužilje tražile da se tužena obaveže da na iznose naknade imovinske štete dosuđene prvim i drugim stavom izreke presude Osnovnog suda u Čačku Prr1 123/20 od 29.10.2020. godine (osim trošokova izvršnog postupka u ukupnom iznosu od 4.170,75 dinara) plati zakonsku zateznu kamatu počev od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa pa do 17.04.2019. godine (tačka 3). Stavom III izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu - dela kojim je preinačena prvostepena presuda i odbijen tužbeni zahtev za isplatu zatezne kamate (tačka 3. stav II izreke), tužilje su blagovremeno izjavile posebnu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Posebna revizija predviđena je članom 404. stav 1. ZPP. Prema toj odredbi, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u ovom sporu ima mesta odlučivanju o posebnoj reviziji tužilja radi ujednačavanja drugostepene presude u pobijanom delu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda po pitanju naknade imovinske štete nastale neizvršenjem presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.

Iz tog razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužilja osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilje su pravnosnažnim rešenjem Osnovnog suda u Čačku O 2294/10 od 01.07.2010. godine oglašene za naslednice zaostavštine pokojnog VV bivšeg iz ... . Ostaviočevu zaostavštinu, pored ostalog, čini i novčano potraživanje neisplaćenih zarada koje mu je priznato pravnosnažnom i izvršnom presudom Opštinskog suda u Čačku P1 102/03 od 08.07.2008. godine. Pravni prethodnik tužilja, kao jedan od više izvršnih poverilaca, podneo je 05.03.2009. godine predlog za izvršenje radi naplate novčanog potraživanja dosuđenog navedenom presudom. Predloženo izvršenje određeno je rešenjem o izvršenju I 323/09 od 06.03.2009. godine. Tužilje su nakon smrti izvršnog poverioca VV nastavile postupak izvršenja koji nije okončan i u kojem tužilje nisu naplatile ni deo svog novčanog potraživanja. Rešenjem Osnovnog suda u Čačku R4 i 217/18 od 10.08.2018. godine usvojen je prigovor tužilja i utvrđeno da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu tog suda I 532/16 (ranije I 323/09) i naloženo postupajućem sudiji da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak okončao u najkraćem roku.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu u delu za zakonsku zateznu kamatu. Po stanovištu tog suda, na iznose naknade imovinske štete (glavni dug po pravnosnažnoj i izvršnoj presudi) dosuđene primenom člana 31-33 Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, tužiljama ne pripada pravo na zateznu kamatu od dana dospelosti glavnog duga već od dana podnošenja tužbe, u smislu člana 277. Zakona o obligacionim odnosima u vezi sa članom 324. istog zakona, jer je tužena tek podnošenjem tužbe pozvana da ispuni svoje obaveze.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom tužilja ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo.

Odredbom člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje. Prema stavu trećem te odredbe, odgovornost Republike Srbije za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku je objektivna.

Tužena se, saglsno praksi Evropskog suda za ljudska prava i praksi Ustavnog suda smatra odgovornom za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom i dužna je da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim presudama. S`toga je tužena i u ovom slučaju dužna tužiljama isplatiti iznose dosuđene pravnosnažnom presudom P1 102/03 od 08.07.2008. godine, što znači i zateznu kamatu na iznos glavnog duga od datuma označenih u toj presudi do dana podnošenja tužbe u ovom sporu.

Sledstveno izloženom, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Tužiljama su dosuđeni troškovi postupka po reviziji za sastav tog pravnog leka u iznosu od 27.000,00 dinara, određenih primenom Advokatske tarife i uz uvećanje zbog zastupanja dve stranke, i primenom člana 165. stav 2. u vezi sa članovima 153. stav 1. i 154. stav 1. ZPP, odlučeno kao u trećem stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić