.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 6208/2022
01.06.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Dragane Boljević, Danijele Nikolić, Branke Dražić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz mesta ... – ..., čiji su punomoćnici Miško Dimitrijević, Ivan Bogdanović, Mirjana Dimitrijević i Radovan Džanić, advokati iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sektor za vanredne situacije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kraljevu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 365/22 od 14.02.2022. godine, u sednici održanoj 01.06.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, izjavljenoj kao izuzetno dozvoljenoj, protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 365/22 od 14.02.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 365/22 od 14.02.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 365/22 od 14.02.2022. godine odbijena je žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Ivanjici P 304/21 od 03.11.2021. godine, kojom je delimično usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da isplati tužilji iznos od 252.000,00 dinara na ime naknade štete, sa zakonskom zateznom kamatom od 03.11.2021. godine, kao dana presuđenja do isplate i 96.590,00 dinara na ime troškova postupka, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom drugim izreke drugostepene presude odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, a radi ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Naime, pravnosnažnom presudom odlučeno je o odgovornosti tužene za materijalnu štetu prouzrokovanu 14.05.2015. godine elementarinom nepogodom (gradom) na zasadima malina tužilje, koja nije bila sprečena dejstvom protivgradne zaštite i o obavezi tužene da nastalu štetu naknadi. O odgovornosti tužene i pitanju pasivne legitimacije nižestepeni sudovi su odlučili na osnovu propisa važećih u vreme kada se dogodila elementarna nepogoda, i to: člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, člana 11. Zakona o ministarstvima („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 44/14), kojim je propisano da Ministarstvo unutrašnjih poslova obavlja poslove državne uprave koji se odnosi na protivgradnu zaštitu, kao i Zakona o vanrednim situacijama („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 111/09, 92/11, 93/12), prema kome je tužena dužna da obezbedi izgradnju jedinstvenog sistema zaštite i spasavanja (član 2), a njeni organi su, pored ostalih, subjekti zaštite (član 4. stav 1. tačka 1). Konkretno, Ministarstvo unutrašnjih poslova (član 11. stav 2) u oblasti zaštite i spasavanja: koordinira rad sa svim subjektima sistema zaštite i spasavanja (tačka 5), organizuje sistem osmatranja, obaveštavanja, ranog upozoravanja i uzbunjivanja na teritoriji Republike Srbije (tačka 6), priprema i sprovodi bezbednosnu zaštitu prostora, infrastrukture i objekata od značaja za preduzimanje mera i izvršavanje zadataka zaštite i spasavanja (tačka 8).
U presudi Vrhovnog kasacionog suda Rev 4428/18 od 17.04.2019. godine, na koju se tužena poziva u reviziji, nije sadržan drugačiji pravni stav koji bi govorio u prilog potrebe za ujednačavanjem prava, odnosno sudske prakse. I u jednoj i u drugoj presudi jasno je izloženo da je za naknadu štete od elementarne nepogode tužena solidarno odgovorna sa jedinicom lokalne samouprave, čija odgovornost proizlazi iz odredbe člana 20. tačka 8. Zakona o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“, br. 129/07, 83/14). Solidarnost obaveze na strani dužnika ovlašćuje poverioca da izabere koga će tužiti, ali ne isključuje odgovornost solidarnih dužnika, kako to proizlazi iz odredaba čl. 414. i 206. stav 1. u vezi sa članom 177. Zakona o obligacionim odnosima.
Ni pravna pitanja konkretnog spora, odnosno pitanje isključenja odgovornosti tužene i podeljene odgovornosti za nastanak štete na koja se ukazuje revizijom ne predstavljaju razlog iz člana 404. ZPP za odluku o dozvoljenosti posebne revizije, posebno zbog toga što tužena, na kojoj je teret dokazivanja, nije pružila dokaze da je šteta nastala usled okolnosti koje isključuju ili delimično umanjuju njenu odgovornost, u smislu člana 177. Zakona o obligacionim odnosima, sve imajući u vidu da zbog konfiguracije terena na kome su se nalazili voćni zasadi nije bilo moguće postavljanje protivgradne mreže.
Saglasno navedenom, uzimajući u obzir vrstu spora, sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva koji proističu iz ujednačenog tumačenja i primene prava, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnoj situaciji ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i novog tumačenja prava, što su inače razlozi propisani odredbom člana 404. stav 1. ZPP čije bi postojanje reviziju učinilo izuzetno dozvoljenom, zbog čega je odlučio kao u prvom stavu izreke.
Revizija tužene nije dozvoljena ni po članu 403. stav 3. ZPP, jer vrednost predmeta spora pobijanog dela od 252.000,00 dinara (član 28. stav 1. ZPP) odgovara iznosu od 2.131,83 evra i ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe 09.05.2018. godine (srednji kurs evra na taj dan iznosio je 118,2082 dinara), merodavnu za ocenu dozvoljenosti revizije, zbog čega je odlučeno kao u drugom stavu izreke, na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Marina Milanović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
