Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju zahtevajući troškove njegovog sastava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su bivši supružnici čiji je brak pravnosnažno razveden presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P2 383/13 od 29.08.2013. godine. Zajednička maloletna deca VV i GG su poverena tužilji na samostalno vršenje roditeljskog prava, određen je i model viđanja maloletne dece sa tuženim i njegova obaveza da doprinosi dečijem izdržavanju. Presudom krivičnog suda Kr 201/13 od 06.03.2014. godine tuženi je oglašen krivim za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ RS izvršenog prema tužilji i kažnjen. Prema nalazu i mišljenju organa starateljstva Centra za socijalni rad Ruma od 12.11.2019. godine, između parničnih stranaka su nakon razvoda postojali incidenti, tužilja nije dozvoljavala tuženom da viđa decu zbog čega je vođen izvršni postupak, prijavljivala ga je policiji da je uznemirava telefonom, dolazi ispred kuće i pravi galamu svojim vozilom sve dok ona ne izađe iz kuće. Zbog navedenog ponašanja tuženom je izrečena mera zabrane kontakta sa tužiljom od 03.10.2017. godine. Prema istom izveštaju, ćerka parničnih stranaka maloletna VV je prijavila nadležnim organima da majka vrši nasilje nad njom zbog čega je tužilji izrečena privremena zabrana kontakta sa maloletnom ćerkom. Na poziv tužilje 17.10.2019. godine policijska patrola je izašla na njenu adresu zbog prijave da joj bivši suprug preti. Tog dana tuženi je došao po maloletnog sina a dva dana ranije je njihova maloletna ćerka zbog konflikta sa majkom otišla da živi kod oca. Pošto se medicinska dokumentacija za maloletnu devojčicu nalazila kod tužilje tuženi joj se obraćao pogrdnim rečima bliže opisanim u nižestepenim presudama. I pre ovog incidenta tuženi se tužilji obraćao pogrdnim rečima. Ponašanje tuženog je kod tužilje izazivalo strah da će je povrediti jer je i ranije bio osuđen zbog fizičkog nasilja nad njom. Navedenom događaju prisustvovala je i majka tužilje.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odredili mere zaštite od nasilja u porodici i to zabranu približavanja tužilji i uznemiravanja i svakog daljeg drskog, bezobzirnog i zlonamernog ponašanja.

Prema članu 197. Porodičnog zakona, pod nasiljem u porodici podrazumeva se ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice (stav 1). Nasiljem u porodici se, između ostalog, smatra i vređanje i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje (stav 2).

Imajući u vidu da su odnosi između parničnih stranaka duži vremenski period poremećeni, da je tuženi zbog ranijeg ponašanja prema tužilji oglašen krivim za krivično delo nasilje u porodici kao i da je prilikom dolaska na adresu tužilje 17.10.2019. godine u cilju realizacije ličnih kontakta sa sinom upućivao uvrede i pretnje, da je prema nalazu i mišljenju ograna starateljstva odnos između parničnih stranaka visokokonfliktan i da opravdava tražene mere zaštite zbog verbalnog nasilja, jer ponašanje i izgovorene reči tuženog kod tužilje izazivaju dominaciju osećaja straha, uznemirenosti i zabrinutosti za telesni integritet, pravilno su izrečene mere zaštite od nasilja u porodici koje su ograničene na vremenski period od šest meseci što s`obzirom na sve okolnosti slučaja predstavlja dovoljnu prostornu i vremensku distancu za rešavanje konfliktnog odnosa odnosno udaljavanje parničnih stranaka na ovaj vremenski period u cilju prevazilaženja poremećenih odnosa.

Revizijski navodi da sud nije pribavljao izvođenje dokaza listingom telefona su već bili predmet pravilne ocene drugostepenog suda koji je cenio okolnost da se telefon ne vodi na ime tužilje te da je procedura davanja podataka regulisana Zakonom o elektronskim komunikacijama. Pored toga, u postupku pred nižestepenim sudovima utvrđeno da je tuženi upućivao uvrede tužilji navedenog dana o čemu je svedočila i majka tužilje kojoj su sudovi poklonili punu veru. S`tim u vezi revizijski navodi kojima se osporava ocena izvedenih dokaza, čime se u suštini osporava utvrđeno činjenično stanje, ne mogu predstavljati revizijski razlog u smislu čl. 407. stav 2. ZPP.

Nisu osnovani ni revizijski navodi da izgovorene reči upućene tužilji ne predstavljaju nasilje u porodici već eventualnu uvredu. Izrečene reči u kontekstu celokupnog odnosa između parničnih stranaka po pravilnoj oceni nižestepenih sudova predstavljaju nasilje jer su kod tužilje izazvale zabrinutost za sopstveni život posebno imajući u vidu da je tuženi i ranije krivično osuđivan zbog fizičkog nasilja prema njoj.

Na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju jer ti troškovi nisu bili ni nužni ni neophodni za odlučivanje o ovom pravnom leku.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić