Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је изјавио ревизију, због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Тужиља је поднела одговор на ревизију захтевајући трошкове његовог састава.

Испитујући правилност побијане пресуде у смислу члана 408. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да је ревизија неоснована.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, парничне странке су бивши супружници чији је брак правноснажно разведен пресудом Основног суда у Сремској Митровици П2 383/13 од 29.08.2013. године. Заједничка малолетна деца ВВ и ГГ су поверена тужиљи на самостално вршење родитељског права, одређен је и модел виђања малолетне деце са туженим и његова обавеза да доприноси дечијем издржавању. Пресудом кривичног суда Кр 201/13 од 06.03.2014. године тужени је оглашен кривим за кривично дело насиље у породици из члана 194. став 1. КЗ РС извршеног према тужиљи и кажњен. Према налазу и мишљењу органа старатељства Центра за социјални рад Рума од 12.11.2019. године, између парничних странака су након развода постојали инциденти, тужиља није дозвољавала туженом да виђа децу због чега је вођен извршни поступак, пријављивала га је полицији да је узнемирава телефоном, долази испред куће и прави галаму својим возилом све док она не изађе из куће. Због наведеног понашања туженом је изречена мера забране контакта са тужиљом од 03.10.2017. године. Према истом извештају, ћерка парничних странака малолетна ВВ је пријавила надлежним органима да мајка врши насиље над њом због чега је тужиљи изречена привремена забрана контакта са малолетном ћерком. На позив тужиље 17.10.2019. године полицијска патрола је изашла на њену адресу због пријаве да јој бивши супруг прети. Тог дана тужени је дошао по малолетног сина а два дана раније је њихова малолетна ћерка због конфликта са мајком отишла да живи код оца. Пошто се медицинска документација за малолетну девојчицу налазила код тужиље тужени јој се обраћао погрдним речима ближе описаним у нижестепеним пресудама. И пре овог инцидента тужени се тужиљи обраћао погрдним речима. Понашање туженог је код тужиље изазивало страх да ће је повредити јер је и раније био осуђен због физичког насиља над њом. Наведеном догађају присуствовала је и мајка тужиље.

Код овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су правилно применили материјално право када су одредили мере заштите од насиља у породици и то забрану приближавања тужиљи и узнемиравања и сваког даљег дрског, безобзирног и злонамерног понашања.

Према члану 197. Породичног закона, под насиљем у породици подразумева се понашање којим један члан породице угрожава телесни интегритет, душевно здравље или спокојство другог члана породице (став 1). Насиљем у породици се, између осталог, сматра и вређање и свако друго дрско, безобзирно и злонамерно понашање (став 2).

Имајући у виду да су односи између парничних странака дужи временски период поремећени, да је тужени због ранијег понашања према тужиљи оглашен кривим за кривично дело насиље у породици као и да је приликом доласка на адресу тужиље 17.10.2019. године у циљу реализације личних контакта са сином упућивао увреде и претње, да је према налазу и мишљењу ограна старатељства однос између парничних странака висококонфликтан и да оправдава тражене мере заштите због вербалног насиља, јер понашање и изговорене речи туженог код тужиље изазивају доминацију осећаја страха, узнемирености и забринутости за телесни интегритет, правилно су изречене мере заштите од насиља у породици које су ограничене на временски период од шест месеци што с`обзиром на све околности случаја представља довољну просторну и временску дистанцу за решавање конфликтног односа односно удаљавање парничних странака на овај временски период у циљу превазилажења поремећених односа.

Ревизијски наводи да суд није прибављао извођење доказа листингом телефона су већ били предмет правилне оцене другостепеног суда који је ценио околност да се телефон не води на име тужиље те да је процедура давања података регулисана Законом о електронским комуникацијама. Поред тога, у поступку пред нижестепеним судовима утврђено да је тужени упућивао увреде тужиљи наведеног дана о чему је сведочила и мајка тужиље којој су судови поклонили пуну веру. С`тим у вези ревизијски наводи којима се оспорава оцена изведених доказа, чиме се у суштини оспорава утврђено чињенично стање, не могу представљати ревизијски разлог у смислу чл. 407. став 2. ЗПП.

Нису основани ни ревизијски наводи да изговорене речи упућене тужиљи не представљају насиље у породици већ евентуалну увреду. Изречене речи у контексту целокупног односа између парничних странака по правилној оцени нижестепених судова представљају насиље јер су код тужиље изазвале забринутост за сопствени живот посебно имајући у виду да је тужени и раније кривично осуђиван због физичког насиља према њој.

На основу члана 414. ЗПП, одлучено је као у ставу првом изреке.

Одбијен је захтев тужиље за накнаду трошкова састава одговора на ревизију јер ти трошкови нису били ни нужни ни неопходни за одлучивање о овом правном леку.

Председник већа - судија

Звездана Лутовац,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић