.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 6285/2022
14.07.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić, Gordane Komnenić, Dobrile Strajina i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milinko Jovanović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Zaječaru, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Zaječaru Gž 1191/21 od 14.03.2022. godine, u sednici održanoj 14.07.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Zaječaru Gž 1191/21 od 14.03.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Zaječaru Gž 1191/21 od 14.03.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Zaječaru Gž 1191/21 od 14.03.2022. godine, preinačena je presuda Osnovnog suda u Zaječaru P 715/20 od 10.03.2021. godine, ispravljena rešenjem istog suda od 30.09.2021. godine, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tužena da mu na ime naknade nematerijalne štete za duševne bolove zbog neosnovanog lišenja slobode – pritvora u periodu od 24.12.2014. godine do 24.02.2015. godine i povrede ugleda i časti isplati iznos od 320.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 11.03.2021. godine do isplate, te obavezan tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 22.500,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tužilac, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, radi razmatranja pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana i ujednačavanja sudske prakse.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada nematerijalne štete. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, s obzirom da se revizijom osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluka nižestepenog suda o neosnovanosti tužbenog zahteva zasnovana je na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava. Revizijom tužioca se navodi da tuženi u postupku pred prvostepenim sudom (ni pre ni posle ukidanja prvostepene presude) nije istakao prigovor zastarelosti potraživanja i na taj način revizijom se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka, a to nije dozvoljen razlog za institut posebne revizije iz člana 404. ZPP, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi 3.000 evra, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari, podneta je 13.09.2019. godine. Vrednost predmeta spora je 320.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužioca nedozvoljena, primenom odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
Prilikom ocene dozvoljenosti revizije, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da je pobijanom odlukom preinačena prvostepena presuda, ali nalazi da u konkretnom slučaju nema mesta primeni odredbe o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP. Naime, u konkretnom slučaju revizija nije dozvoljena, jer se navedena odredba ne može primeniti u sporovima u kojima je posebnom odredbom ovog Zakona (član 467. ZPP), predviđeno da revizija protiv odluke u toj vrsti sporova nije dozvoljena, jer specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Biserka Živanović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
