Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu u kome je delimično preinačena prvostepena presudda, tuženi je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 87/18), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Ukazivanje tuženog na bitnu povredu odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku ne predstavlja revizijski razlog zbog koga može da se pobija drugostepena odluka, shodno odredbi člana 407. stav 1. tačka 1. i 2. tog zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja (rođena ... godine) i tuženi (rođen ... godine) zasnovali su zajednicu života 1988. godine, a brak su zaključili dana 04.12.1993. godine u .. . Sve do 2012. godine supružnici su živeli u ..., kada su se nastanili u ... . Zajednica života je prestala u junu 2016. godine, a brak je razveden u toku 2019. godine. Iz ovog braka stranke nemaju zajedničke dece.

Tokom postupka je takođe utvrđeno da je tužilja tokom zajednice života provedene u ... radila više poslova, održavala je domaćinstvo, ali ima samo tri godine upisanog radnog staža osiguranja. Nije ostvarila pravo na penziju u ...., dok je u Republici ... korisnik starosne penzije od 14.700,00 dinara. Uz to, ostvaruje 600,00 dinara mesečno na ime rente zbog telesnog oštećenja izazvanog saobraćajnom nesrećom iz 1971. godine. Tužilja je operisana zbog karcionoma 2008. godine, a narednih pet godina je primala zračnu i hormonsku terapiju. Operisana je i nakon saobraćajne nezgode pet puta, odstranjen joj je jedan bubreg i ugrađen joj je implant u kolenu. Trenutno se leči od oboljenja štitne žledzde. Prema mišljenju sudskog veštaka, tužilja je zbog zdravstvenog stanja i starosti nesposobna za privređivanje, ali može da obavlja pojedine (svakodnevne) kućne poslove kao što su pripremanje ručka, održavanje lične higijene, čišćenje kuće, nabavka namirnica. Tužilja na lekove mesečno troši 3.600,00 dinara. Poseduje 1/3 udela na kući površine 129 m2 u osnovi i ½ udela u objektu od oko 80 m2 izgrađenom bez građevinske dozvole u kome je živela sa tuženim i u kome i dalje živi.

Tuženi je bio radno angažovan do 2008. godine, kada je pao sa visine i zadobio višestruke prelome, a i pre toga je imao tri operacije ramena i nogu. Godine 2018. godine hiruški mu je odstranjen deo debelog creva. Sudski veštak iz medicinske oblasti nalazi da invalidnost kod tuženog iznosi 72 %. Tuženi uz napor obavlja sve poslove vezano za stajanje i hodanje, ima poseban higijenski režim zbog operacije debelog creva i poseban režim ishrane. Sa psihijatrijskog stanovišta životna aktivnost mu je trajno umanjena za 10 %. Na mesečnom nivou ostvaruje prihode od 980,00 evra na ime penzije i invalidskog dodatka. Troškove zakupa stana plaća 200 evra mesečno, a lekove mesečno plaća 25-30 evra. Od imovine poseduje jedno grobno mesto u ... .

Ocenom napred utvrđenih činjenica, prvostepeni sud nalazi da tuženi nije u obavezi da tužilji plaća doprinos u vidu supružničkog izdržavanja, jer bi prema njegovom zdravstvenom stanju i prihodima takva odluka predstavljala očiglednu nepravdu za njega. Dodaje se da bi tužilja izdavanjem dela nepokretnosti u ... mogla da ostvaruje prihode koji bi joj obezbedili izdržavanje. Stoga, odbija tužbeni zahtev za plaćanje izdržavanja primenom člana 151. stav 3. Porodičnog zakona.

Drugostepeni sud u žalbenom postupku nalazi da je činjenično stanje pravilno i potpuno utvrđeno, ali da je prvostepena presuda zasnovana na pogrešnoj primeni materijalno prava iz člana 151. i člana 160. Porodičnog zakona prilikom pravne ocene okolnosti vezanih za potrebe primaoca izdržavanja i mogućnosti davaoca izdržavanja. Zato je prvostepena presuda delimično preinačena, a tužilji dosuđeno izdržavanje u mesečnom iznosu od 8.000,00 dinara.

Stanovište drugostepenog suda je pravilno.

Naime, pravilno je primenjeno materijalno pravo sadržano u odredbi člana 151. stav 1. Porodičnog zakona, kada je izveden zaključak da je tuženi dužan da doprinese izdržavanju tužilje saglasno svojim ekonomskim mogućnostima. Utvrđene činjenice ukazuju da su tužilja i tuženi lica sa znatnim zdravstvenim tegobama. Navedeno uz činjenicu da se radi o osobama starije životne dobi ih onemogućava da se radno angažuju i da tako ostvare dodatne prihode. Tužilja, međutim, ostvaruje relativno niske prihode koji na mesečnom nivou ukupno iznose 15.300,00 dinara od čega samo na lekove troši oko 3.600,00 dinara. Sa druge strane, tuženi na mesečnom nivou ostvaruje prihod od oko 980,00 evra od čega iznosom od 200,00 evra pokriva troškove stanovanja, dok iznos od 25-30 evra mesečno troši na lekove. Upoređivanje navedenih iznosa može se zaključiti da postoji očigledna disproporcija u mesečnim prihodima, koja uz ostale okolnosti opravdava odluku da tuženi doprinese izdržavanju tužilje u mesečnom iznosu od 8.000,00 dinara. Dosuđenjem ovog okolnostima primerenog iznosa u korist tužilje ne ugrožava se egzistencija tuženog niti je takva odluka očigledno nepravična po tuženog, a kako to pogrešno zaključuje prvostepeni sud.

Nisu od uticaja navodi revizije da tužilja poseduje 1/3 udela na kući od oko 129 m2 u ulici ... br. ... u ..., da ovu nepokretnost može da izdaje i po tom osnovu ostvaruje prihode. Opažanjem od strane suda na licu mesta, dana 05.10.2018. godine, utvrđeno je da je ova nepokretnost u neuglednom (ruiniranom) stanju. Veštak geodetske struke je izjavio da ne poseduje stručna znanja da se izjasni da li ova nepokretnost može da se izda u zakup. Na ovu konstataciju veštaka prvostepeni sud predočava strankama da bi ova sporna činjenica trebalo da se utvrdi veštačenjem od strane stručnjaka iz građevinske oblasti, a potom zaključuje da je teret dokazivanja na tužilji, te da ona treba da predujmi troškove veštačenja, što ona prema svom kazivanju nije u mogućnosti. Stoga, primenom pravila o teretu dokazivanja prvostepeni sud utvrđuje da tužilja može da obezbedi prihode za svoje izdržavanje kroz izdavanje sporne nepokretnosti. Ovakav stav prvostepenog suda se ne može prihvatiti. Tužilja je inicirala parnicu protiv tuženog tvrdeći da nema dovoljno sredstava za svoje izdržavanje. Izjašnjavajući se na navode tuženog da može da izdaje 1/3 nasleđene kuće tužilja je predložila da se izvrši uviđaj na licu mesta u prilog tvrdnjama da je navedena nepokretnost neuslovna i da ne bi mogla da se izda. Kod takvog stanja stvari, na tuženog je prešao teret dokazivanja da je navedena nepokretnost u stanju koje omogućava izdavanje u zakup, a samim tim i prihodovanje tužilje. Kako tuženi nije predložio građevinsko veštačenje na iznetu okolnost, to nema mesta krajnjem zaključku da tužilja po ovom osnovu može da prihoduje. Pri tom, brižljivim sagledavanjem činjenica koje se tiču stanja nepokretnosti, unetih u zapisnik o uviđaju suda, može se i bez stručne pomoći zaključiti da je navedena kuća neuslovna za stanovanje, odnosno zakup.

Bez potrebe za ponavljanjem, revizijski sud uvažava i druge razloge drugostepenog suda koji opravdavaju odluku da se tužilji dosudi supružničko izdržavanje. Pre svega, da je zajednica života stranaka trajala još od 1988. godine, da je brak zaključen 1993. godine, te da su stranke zbirno ostvarenim prihodima i otuđenjem ličnih nepokretnosti finansirali zajednički život.

Sve napred navedeno ukazuje da je drugostepena odluka zasnovana na pravilnoj primeni materijalnog prava iz člana 151. stav 1. i 3. Porodičnog zakona, a prema kriterijumima iz člana 160. stavova 1, 2. i 3. istog zakona. Ovakvom odlukom poboljšava se teška imovinska pozicija tužilje na teret tuženog, u meri u kojoj to ne ugrožava njegovu egzistenciju, što je smisao navedenih odredbi zakona. Zato je revizija tuženog izjavljena protiv odluke drugostepenog suda u preinačujućem delu odbijena kao neosnovana primenom člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, u stavu prvom izreke ove presude.

Odluka iz stava drugog izreke ove presude doneta je primenom člana 154. Zakona o parničnom postupku. Tužilja nema pravo na troškove odgovora na reviziju jer se ne radi o izdatku nužnom za vođenje parnice.

Predsednik veća – sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić