Против правноснажне пресуде донете у другом степену, у делу у коме је делимично преиначена првостепена пресудда, тужени је изјавио благовремену и дозвољену ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Тужиља је поднела одговор на ревизију.

Испитујући побијану пресуду у смислу члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11... 87/18), Врховни касациони суд је утврдио да ревизија туженог није основана.

У поступку доношења побијане пресуде није учињена битна повреда одредбе парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Указивање туженог на битну повреду одредбе парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 12. Закона о парничном поступку не представља ревизијски разлог због кога може да се побија другостепена одлука, сходно одредби члана 407. став 1. тачка 1. и 2. тог закона.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља (рођена ... године) и тужени (рођен ... године) засновали су заједницу живота 1988. године, а брак су закључили дана 04.12.1993. године у .. . Све до 2012. године супружници су живели у ..., када су се настанили у ... . Заједница живота је престала у јуну 2016. године, а брак је разведен у току 2019. године. Из овог брака странке немају заједничке деце.

Током поступка је такође утврђено да је тужиља током заједнице живота проведене у ... радила више послова, одржавала је домаћинство, али има само три године уписаног радног стажа осигурања. Није остварила право на пензију у ...., док је у Републици ... корисник старосне пензије од 14.700,00 динара. Уз то, остварује 600,00 динара месечно на име ренте због телесног оштећења изазваног саобраћајном несрећом из 1971. године. Тужиља је оперисана због карционома 2008. године, а наредних пет година је примала зрачну и хормонску терапију. Оперисана је и након саобраћајне незгоде пет пута, одстрањен јој је један бубрег и уграђен јој је имплант у колену. Тренутно се лечи од обољења штитне жледзде. Према мишљењу судског вештака, тужиља је због здравственог стања и старости неспособна за привређивање, али може да обавља поједине (свакодневне) кућне послове као што су припремање ручка, одржавање личне хигијене, чишћење куће, набавка намирница. Тужиља на лекове месечно троши 3.600,00 динара. Поседује 1/3 удела на кући површине 129 м2 у основи и ½ удела у објекту од око 80 м2 изграђеном без грађевинске дозволе у коме је живела са туженим и у коме и даље живи.

Тужени је био радно ангажован до 2008. године, када је пао са висине и задобио вишеструке преломе, а и пре тога је имао три операције рамена и ногу. Године 2018. године хирушки му је одстрањен део дебелог црева. Судски вештак из медицинске области налази да инвалидност код туженог износи 72 %. Тужени уз напор обавља све послове везано за стајање и ходање, има посебан хигијенски режим због операције дебелог црева и посебан режим исхране. Са психијатријског становишта животна активност му је трајно умањена за 10 %. На месечном нивоу остварује приходе од 980,00 евра на име пензије и инвалидског додатка. Трошкове закупа стана плаћа 200 евра месечно, а лекове месечно плаћа 25-30 евра. Од имовине поседује једно гробно место у ... .

Оценом напред утврђених чињеница, првостепени суд налази да тужени није у обавези да тужиљи плаћа допринос у виду супружничког издржавања, јер би према његовом здравственом стању и приходима таква одлука представљала очигледну неправду за њега. Додаје се да би тужиља издавањем дела непокретности у ... могла да остварује приходе који би јој обезбедили издржавање. Стога, одбија тужбени захтев за плаћање издржавања применом члана 151. став 3. Породичног закона.

Другостепени суд у жалбеном поступку налази да је чињенично стање правилно и потпуно утврђено, али да је првостепена пресуда заснована на погрешној примени материјално права из члана 151. и члана 160. Породичног закона приликом правне оцене околности везаних за потребе примаоца издржавања и могућности даваоца издржавања. Зато је првостепена пресуда делимично преиначена, а тужиљи досуђено издржавање у месечном износу од 8.000,00 динара.

Становиште другостепеног суда је правилно.

Наиме, правилно је примењено материјално право садржано у одредби члана 151. став 1. Породичног закона, када је изведен закључак да је тужени дужан да допринесе издржавању тужиље сагласно својим економским могућностима. Утврђене чињенице указују да су тужиља и тужени лица са знатним здравственим тегобама. Наведено уз чињеницу да се ради о особама старије животне доби их онемогућава да се радно ангажују и да тако остваре додатне приходе. Тужиља, међутим, остварује релативно ниске приходе који на месечном нивоу укупно износе 15.300,00 динара од чега само на лекове троши око 3.600,00 динара. Са друге стране, тужени на месечном нивоу остварује приход од око 980,00 евра од чега износом од 200,00 евра покрива трошкове становања, док износ од 25-30 евра месечно троши на лекове. Упоређивање наведених износа може се закључити да постоји очигледна диспропорција у месечним приходима, која уз остале околности оправдава одлуку да тужени допринесе издржавању тужиље у месечном износу од 8.000,00 динара. Досуђењем овог околностима примереног износа у корист тужиље не угрожава се егзистенција туженог нити је таква одлука очигледно неправична по туженог, а како то погрешно закључује првостепени суд.

Нису од утицаја наводи ревизије да тужиља поседује 1/3 удела на кући од око 129 м2 у улици ... бр. ... у ..., да ову непокретност може да издаје и по том основу остварује приходе. Опажањем од стране суда на лицу места, дана 05.10.2018. године, утврђено је да је ова непокретност у неугледном (руинираном) стању. Вештак геодетске струке је изјавио да не поседује стручна знања да се изјасни да ли ова непокретност може да се изда у закуп. На ову констатацију вештака првостепени суд предочава странкама да би ова спорна чињеница требало да се утврди вештачењем од стране стручњака из грађевинске области, а потом закључује да је терет доказивања на тужиљи, те да она треба да предујми трошкове вештачења, што она према свом казивању није у могућности. Стога, применом правила о терету доказивања првостепени суд утврђује да тужиља може да обезбеди приходе за своје издржавање кроз издавање спорне непокретности. Овакав став првостепеног суда се не може прихватити. Тужиља је иницирала парницу против туженог тврдећи да нема довољно средстава за своје издржавање. Изјашњавајући се на наводе туженог да може да издаје 1/3 наслеђене куће тужиља је предложила да се изврши увиђај на лицу места у прилог тврдњама да је наведена непокретност неусловна и да не би могла да се изда. Код таквог стања ствари, на туженог је прешао терет доказивања да је наведена непокретност у стању које омогућава издавање у закуп, а самим тим и приходовање тужиље. Како тужени није предложио грађевинско вештачење на изнету околност, то нема места крајњем закључку да тужиља по овом основу може да приходује. При том, брижљивим сагледавањем чињеница које се тичу стања непокретности, унетих у записник о увиђају суда, може се и без стручне помоћи закључити да је наведена кућа неусловна за становање, односно закуп.

Без потребе за понављањем, ревизијски суд уважава и друге разлоге другостепеног суда који оправдавају одлуку да се тужиљи досуди супружничко издржавање. Пре свега, да је заједница живота странака трајала још од 1988. године, да је брак закључен 1993. године, те да су странке збирно оствареним приходима и отуђењем личних непокретности финансирали заједнички живот.

Све напред наведено указује да је другостепена одлука заснована на правилној примени материјалног права из члана 151. став 1. и 3. Породичног закона, а према критеријумима из члана 160. ставова 1, 2. и 3. истог закона. Оваквом одлуком побољшава се тешка имовинска позиција тужиље на терет туженог, у мери у којој то не угрожава његову егзистенцију, што је смисао наведених одредби закона. Зато је ревизија туженог изјављена против одлуке другостепеног суда у преиначујућем делу одбијена као неоснована применом члана 414. став 1. Закона о парничном поступку, у ставу првом изреке ове пресуде.

Одлука из става другог изреке ове пресуде донета је применом члана 154. Закона о парничном поступку. Тужиља нема право на трошкове одговора на ревизију јер се не ради о издатку нужном за вођење парнице.

Председник већа – судија

др Драгиша Б. Слијепчевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић