Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjene pred drugostepenim sudom i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je blagovremeno podnela odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20) Vrhovni sud je ocenio da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja presude nije učinjena bitna povreda odredaba postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti povreda odredaba parničnog postupka pred drugostepenim sudom, pošto pobijana presuda sadrži razloge zbog kojih su žalbeni navodi ocenjeni kao neosnovani.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je ćerka, a tužena unuka po ranije umrloj ćerki GG, sada pokojne VV, rođene .... godine, a umrle 10.12.2019. godine. Tužilja se nakon dugogodišnjeg boravka u ..., zbog oružanih sukoba u avgustu mesecu 2015. godine, vratila da živi u ..., kada se sa porodicom uselila u majčin stan u ... . Uspostavljeni suživot bio je obeležen čestim konfliktima, koji su eskalirali dana 16.09.2015. godine, kada su tužilja i njena ćerka fizički napale VV. Krivični postupak koji je pokrenut protiv tužilje, zbog nasilja u porodici okončan je primenom oportuniteta, nakon što je tužilja u humanitarne svrhe uplatila iznos od 30.000,00 dinara. Dana 25.09.2015. godine, tužilja je pokrenula sudski postupak za lišenje poslovne sposobnosti majke, a nakon što je po nalazu i mišljenju veštaka utvrđeno da nema indikacija za limitiranje poslovne sposobnosti VV, taj postupak je okončan 21.01.2016. godine povlačenjem predloga. U opisanim okolnostima, tužena je dolazila svakog petka iz ..., gde živi kod babe u ..., te se starala o njenim potrebama u toku vikenda. Na predelog tužene VV je prešla da živi kod nje u ..., te je 05.10.2015. godine, zaključen sporni ugovor o doživotnom izdržavanju. Ugovorom je konstatovano da davalac izdržavanja ima mogućnosti da daje izdržavanje primaocu izdržavanja, da je i do tada bila vrlo pažljiva prema primaocu izdržavanja, da joj je pružala svu potrebnu pomoć i negu i vodila brigu o njenim potrebama. Tužena je ugovorom preuzela obavezu da daje doživotno izdržavanje babi, da je u slučaju bolesti odvodi do lekara i snosi troškove medicinskog lečenja, kao i da je nakon smrti sahrani, podigne spomenik od mermera i izda pomene u skladu sa mesnim običajima. Zauzvrat, VV je ostavila nakon svoje smrti tuženoj u svojinu dvosobni stan u ..., na adresi ... broj ... . Ugovor o doživotnom izdržavanju realizovan je do smrti VV, pri čemu je ona deo vremena provela u zajedničkom domaćinstvu sa tuženom i njenom porodicom, a deo vremena u domovima za negu starih lica. Tužena je babu sahranila i podigla joj nadgrobni spomenik, o svom trošku.

Nižestepeni sudovi su, na osnovu ovako utvrđenih činjenica oceli da u skladu sa članovima 194. i 195. Zakona o nasleđivanju, te člana 53. Zakona o obligacionim odnosima nema elemenata koji bi vodili zaključku da je ugovor zaključen u neku drugu svrhu, a ne radi realizovanja potrebe VV za negom i brigom u starosti. Ugovor je izvršavan duže od 4 godine do smrti VV, tužena se o njoj starala neposredno i putem trećih lica, pa pošto VV nije tražila za života raskid ugovora, niti ima okolnosti koje bi upućivale na zaključak da ona nije bila zadovoljna izvršenjem ugovorne obaveze tužene, nema okolnosti koje bi vodile zaključku da je ugovor prividan i da je zaključen u svrhu izigravanja naslednih prava tužilje.

Pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo, kada su odbili postavljeni tužbeni zahtev.

Činjenično je utvrđeno da se tužilja sa porodicom nakon dugogodišnjeg odsustva iz ... uselila u majčin stan, da je suživot doveo do konfliktnih situacija koje su eskalirale fizičkim nasiljem, te da je krivični postupak pokrenut protiv tužilje za krivično delo nasilje u porodici okončan primenom oportuniteta. Osim toga, neposredno pre zaključenja spornog ugovora tužilja je pokrenula sudski postupak za lišenje poslovne sposobnosti majke, u kom je na osnovu nalaza veštaka utvrđeno da je poslovna sposobnost VV očuvana. Pošto je VV u poznom životnom dobu tužilju stambeno obezbedila nakon njenog povratka iz inostranstva, a napred navedene radnje tužilje i njene porodice nesumnjivo upućuju na zaključak da oni nisu bili spremni da poštuju ovaj gest, niti da se brinu i staraju o ženi staroj preko ... godina, ne mogu se prihvatiti navodi revizije da je u vreme zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju postojala nedozvoljena pobuda, koja vodi osnovanosti postavljenog tužbenog zahteva. Naprotiv, tužilja je bila fizički agresivna prema majci, ona je pokrenula postupak za njeno lišenje poslovne sposobnosti, mada ova sposobnost na bilo koji način nije bila kompromitovana, što je potvrđeno od strane sudskih veštaka. U takvim okolnostima, VV je zaključila ugovor sa unukom, koja se duže vreme o njoj starala na primeren način, te joj je i nakon zaključenja ugovora ličnim radom, odnosno putem trećih lica omogućila u starosti i bolesti negu i brigu do kraja života.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Na osnovu odredbi članova 165. stav 1. i 154. ZPP, stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova revizijskog postupka, pošto navodi odgovora na reviziju nisu bili potrebni za donošenje odluke.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić