Ispitujući pobijanu presudu u skladu sa članom 408. u vezi članova 403 stav 2 tačka 1 i 407 Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti je u postupanju drugostepeni sud počinio bitne povrede odredaba parničnog postupka na koje se revizijom ukazuje. Naime, povodom zahteva tužilje za izuzeće predsednika veća prvostepenog suda, predsednik tog suda doneo je rešenje kojim je zahtev odbio, a dokazi su izvedeni pred većem koje je donelo presudu, na način kako je to regulisano članom 331. ZPP. Na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje, pravilno je primenjeno materijalno pravo.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužena GG, rođena 1941. godine je majka tužilje, rođene ...1965. godine. Pre tužilje, tužena GG imala je iz vanbračne veze sina, rođenog 1963. godine. Zbog teške materijalne situacije, tužena GG nije mogla da vodi računa o tužilji, pa je tužilja prvih jedanaest godina života živela odvojeno od majke pod nadzorom Centra za socijalni rad. Tužena GG je tužilji još 1970. godine saopštila da je njen otac VV, ali sama nikada nije pokretala bilo kakav postupak u svrhu utvrđivanja očinstva. VV je umro dana ...2006. godine, a za njegovog jedinog naslednika oglašen je prvotuženi BB, sin, na osnovu testamenta koji je VV sačinio dana 18.04.1985. godine. Tužilja je pokrenula ovu parnicu dana 19.10.2018. godine, a dana 29.10.2021. godine je za potrebe veštačenja putem DNK analize izvršena ekshumacija pokojnog VV. Ekshumaciji su prisustvovali predstavnici veštaka Instituta za sudsku medicinu Kliničkog centra Vojvodine, Novi Sad, sanitarni inspektor Pokrajinskog sekretarijata, poslovođa Pravoslavnog groblja na kome je ekshumacija vršena, izvršni direktor Javnog komunalnog preduzeća koje upravlja grobljima, lično tužilja, te punomoćnici stranaka, advokati. U prisustvu ovih lica, uzet je biološki materijal iz skeleta pokojnog VV, te je stavljen u dve plastične flašice na licu mesta i to predočeno prisutnima. DNK analiza izvršena je na osnovu ovog biloškog materijala, pri čemu je na flašicama stajao datum 28.10.2021. godine, kog dana su pripremljene flašice u Novom Sadu za ekshumaciju koja je narednog dana izvršena u Somboru. Na osnovu rezultata izvršene DNK analize, pokojni VV nije biološki otac tužilje.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili odredbe članova 13, 59, 251. i 255. Porodičnog zakona kada su postavljeni tužbeni zahtev odbili.

Neprihvatljivi su navodi tužilje u reviziji o povredama postupka od strane drugostepenog suda, kojima se suštinski ponavljaju primedbe na način izvođenja dokaza koje su isticane kako u toku prvostepenog postupka, tako i u žalbi, koje je drugostepeni sud ocenio kao neosnovane. Razlozi na kojima je zasnovana drugostepena presuda nisu paušalni, pošto je razjašnjeno da ni Medicinski fakultet u Beogradu, kome je tužilja predložila da se poveri kontrolno veštačenje, nema važeću akreditaciju koja obuhvata DNK analizu i skeletni materijal. Stoga, pošto Klinički centar Vojvodine, kome je povereno veštačenje i koji je nakon ekshumacije izradio nalaz, ima iste reference kao i Medicinski fakultet u Beogradu, revizijski navodi kojima se dovodi u sumnju validnost veštačenja na kojima je zasnovano činjenično utvrđenje, ne dovode u pitanje zakonitost pobijane presude. Iz iznetih razloga, tužbeni zahtev pravilno je odbijen kao neosnovan.

Tužilja nije postigla uspeh u postupku po reviziji, pa je njen zahtev za naknadu troškova ovog postupka odbijen, na osnovu članova 161. stav 1. i 154. ZPP.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić