Испитујући побијану пресуду у складу са чланом 408. у вези чланова 403 став 2 тачка 1 и 407 Закона о парничном поступку (,,Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 18/20), Врховни касациони суд је утврдио да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, нити је у поступању другостепени суд починио битне повреде одредаба парничног поступка на које се ревизијом указује. Наиме, поводом захтева тужиље за изузеће председника већа првостепеног суда, председник тог суда донео је решење којим је захтев одбио, а докази су изведени пред већем које је донело пресуду, на начин како је то регулисано чланом 331. ЗПП. На потпуно и правилно утврђено чињенично стање, правилно је примењено материјално право.

Према утврђеном чињеничном стању, тужена ГГ, рођена 1941. године је мајка тужиље, рођене ...1965. године. Пре тужиље, тужена ГГ имала је из ванбрачне везе сина, рођеног 1963. године. Због тешке материјалне ситуације, тужена ГГ није могла да води рачуна о тужиљи, па је тужиља првих једанаест година живота живела одвојено од мајке под надзором Центра за социјални рад. Тужена ГГ је тужиљи још 1970. године саопштила да је њен отац ВВ, али сама никада није покретала било какав поступак у сврху утврђивања очинства. ВВ је умро дана ...2006. године, а за његовог јединог наследника оглашен је првотужени ББ, син, на основу тестамента који је ВВ сачинио дана 18.04.1985. године. Тужиља је покренула ову парницу дана 19.10.2018. године, а дана 29.10.2021. године је за потребе вештачења путем ДНК анализе извршена ексхумација покојног ВВ. Ексхумацији су присуствовали представници вештака Института за судску медицину Клиничког центра Војводине, Нови Сад, санитарни инспектор Покрајинског секретаријата, пословођа Православног гробља на коме је ексхумација вршена, извршни директор Јавног комуналног предузећа које управља гробљима, лично тужиља, те пуномоћници странака, адвокати. У присуству ових лица, узет је биолошки материјал из скелета покојног ВВ, те је стављен у две пластичне флашице на лицу места и то предочено присутнима. ДНК анализа извршена је на основу овог билошког материјала, при чему је на флашицама стајао датум 28.10.2021. године, ког дана су припремљене флашице у Новом Саду за ексхумацију која је наредног дана извршена у Сомбору. На основу резултата извршене ДНК анализе, покојни ВВ није биолошки отац тужиље.

На основу овако утврђеног чињеничног стања, правилно су нижестепени судови применили одредбе чланова 13, 59, 251. и 255. Породичног закона када су постављени тужбени захтев одбили.

Неприхватљиви су наводи тужиље у ревизији о повредама поступка од стране другостепеног суда, којима се суштински понављају примедбе на начин извођења доказа које су истицане како у току првостепеног поступка, тако и у жалби, које је другостепени суд оценио као неосноване. Разлози на којима је заснована другостепена пресуда нису паушални, пошто је разјашњено да ни Медицински факултет у Београду, коме је тужиља предложила да се повери контролно вештачење, нема важећу акредитацију која обухвата ДНК анализу и скелетни материјал. Стога, пошто Клинички центар Војводине, коме је поверено вештачење и који је након ексхумације израдио налаз, има исте референце као и Медицински факултет у Београду, ревизијски наводи којима се доводи у сумњу валидност вештачења на којима је засновано чињенично утврђење, не доводе у питање законитост побијане пресуде. Из изнетих разлога, тужбени захтев правилно је одбијен као неоснован.

Тужиља није постигла успех у поступку по ревизији, па је њен захтев за накнаду трошкова овог поступка одбијен, на основу чланова 161. став 1. и 154. ЗПП.

Из изнетих разлога, на основу члана 414. став 1. Закона о парничном поступку, одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија

Јелица Бојанић Керкез,с.р.

За тачност отправка

управитељ писарнице

Марина Антонић