Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20), i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374 stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, parnične stranke su bile u emotivnoj vezi koja je trajala oko pet godina, tako što su poslednju godinu dana veze zajedno stanovali u stanu vlasništvo roditelja tužilje u ... Zajednički život parničnih stranaka prekinut je na inicijativu tužilje a u periodu od pet dana od prekida veze, tuženi se najavio tužilji da će da dođe da iznese svoje stvari iz stana u kojem su prethodno zajedno živeli. Po dogovoru sa tužiljom, tuženi je došao u stan sa svojim bratom 17.01.2019. godine, kako bi uzeo stvari koje je tužilja prethodno već spakovala. Po dolasku u stan, došlo je do fizičkog obračuna između tuženog i druga tužilje koji je bio u stanu, a u taj obračun uključio se i brat tuženog a potom i brat tužilje koji je naknadno došao i uspeo da razdvoji zavađene strane. U nameri da iznese stvari iz stana, tuženi je uzeo kutiju i podigao je, međutim tom prilikom mu je kutija ispala iz ruku pa su se staklene čaše koje je tužilja spakovala, razbile, a delići stakla povredili tužilju. Tom prilikom tuženi sa tužiljom nije imao bilo kakav fizički kontakt. Usled navedenog događaja tužilja se mnogo potresla i uplašila jer joj je tuženi uputio niz uvredljivih reči nazivajući je „kurvom“ što je sve ostavilo psihičke posledice zbog kojih se tužilja obratila lekaru – neuropsihijiatru i izvesno vreme primala terapiju – sredstva za umirenje, kako bi stabilizovala svoje psihičko stanje. Policijska uprava u Lazarevcu izrekla je hitnu meru tuženom, 18.01.2019. godine, tako što mu je privremeno zabranjeno kontaktiranje i prilaženje tužilji u periodu od 48 sati. Nakon toga, Osnovni sud u Lazarevcu je, rešenjem Np 4/19 od 21.01.2019. godine, produžio trajanje hitne mere za još 30 dana. Na zahtev tužilje doneta je i privremena mera P2 37/19 od 01.03.2019. godine kojom je tuženom zabranjeno da se tužilji približava na udaljenosti od 150 metara i da pristupa u prostor oko mesta njenog boravišta na udaljenosti manjoj od 100 metara u trajanju najviše godinu dana. Prema izveštaju i nalazu Gradskog centra za socijalni rad, Odeljenje Lazarevac od 21.05.2019. godine, nakon 17.01.2019. godine, nasilje se nije ponovilo pošto tuženi tužilju nije kontaktirao, čak ni preko prijatelja, niti je na bilo koji način uznemiravao. Tužilja je izjavila da je dobro, da se nakon iseljenja tuženog i odnošenja svih njegovih stvari nikada više nisu videli niti javili jedno drugom. Međutim, tužilja se i dalje ne oseća bezbedno jer je njena veza sa tuženim bila „turbulentna“. Voditelj slučaja, psiholog VV izjasnio se da smatra da nema potrebe da se izriču bilo kakve mere, u konkretnom slučaju, radi zaštite od nasilja u porodici jer posle događaja od 17.01.2019. godine nije bilo nikakve komunikacije između stranaka niti bilo kakvog vida nasilja ili uznemiravanja tužilja od strane tuženog, pri čemu je njegovo mišljenje da do toga ni ubuduće neće doći. U Centru za socijalni rad tužilja se izjasnila da ne traži izricanje mera zaštite jer se oseća bezbedno.

Primenjujući materijalno pravo na ovako utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužilje usvojio i odredio mere zaštite od nasilja u porodici, pošto je zaključio da je, u konkretnom slučaju, njihovo izricanje svrsishodno bez obzira na činjenicu koja je među strankama nesporna, da od incidentnog događaja 17.01.2019. godine nije bilo kontakta među njima. Po mišljenju prvostepenog suda, mere zaštite su potrebe da bi tužilja, koja je ostala pri tužbi i zahtevu za izricanje zaštitnih mera, imala psihički mir i spokojstvo i da bi se odagnala bilo kakva eventualna mogućnost ugrožavanja njenog zdravlja imajući u vidu da su parnične stranke mladi ljudi pred kojima je budućnost, završetak školovanja, osnivanje porodice i tome slično i da će izricanje ovakve mere zaštititi ne samo tužilju već i samog tuženog koga će, na neki način, opomenuti da koriguje svoje ponašanje.

Drugostepeni sud je, pobijanom presudom, preinačio prvostepenu presudu odbijanjem tužbenog zahteva tužilje za određivanje mera zaštite od nasilja u porodici na osnovu odredbe člana 197. stav 1. Porodičnog zakona, jer je zaključio da je događaj od 17.01.2019. godine izolovan incident čiji su akteri bili tuženi i treće lice dok radnje koje su preduzete nisu bile usmerene prema tužilji, ni neposredno ni posredno, niti su preduzete da bi povredile tužilju. U prilog tom zaključku je i činjenica da nakon ovog događaja i napuštanja stana tuženi nikada više nije imao kontakt sa tužiljom, ni neposredno ni posredno, te da, prema mišljenju voditelja slučaja, ne postoji bilo kakav rizik od nasilja i da nema potrebe da se izriču bilo kakve zaštitne mere, na osnovu sagledavanja sveukupnosti odnosa tužilje i tuženog kao i dosadašnje ponašanje i ophođenje tuženog prema tužilji.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, stanovište drugostepenog suda je pravilno.

Nasilje u porodici definisano je odredbom člana 197. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ br. 18/05), tako što je stavom prvim, određeno da se pod nasiljem u porodici podrazumeva ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodicde, dok su u stavu drugom istog člana zakona, navedeni karakteristični vidovi nasilja. (imenovani oblici nasilja), ali uz određenje da se nasiljem u porodi smatra i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje koje jedan član porodice ispoljava prema drugom članu porodice (neimenovani oblici nasilja).

U konkretnom slučaju ne radi se o kontinuiranom nasilju nego o izolovanom incidentu u pogledu koga je izrečena hitna mera privremene zabrane kontaktiranja i prilaska tužilji, kao žrtvi nasilja, ostvarila svrhu tako što od spornog događaja 17.01.2019. godine nije došlo do novih incidentnih situacija između parničnih stranaka koje više nisu u kontaku. Svrha izricanja mera zaštite od nasilja u porodici sastoji su u ograničenju ili privremenoj zabrani održavanja ličnih odnosa nasilnika sa žrtvom nasilja, kako bi se, njihovom primenom, sprečilo ponovno izvršenje nasilja i obezbedila nužna zaštita fizičkog i psihičkog integriteta, zdravlja i lične bezbednosti člana porodice izloženom nasilju. Tužilja nije izložena nasilju od stane tuženog pošto se on prema njoj ni pre a ni posle incidenta od 17.01.2019. godine, nije nasilnički ponašao. U toj situaciji, određivanje mere zaštite od nasilja u porodici na način kako je to tužilja tužbom predložila nije potrebno pa je njen tužbeni zahtev neosnovan.

Neosnovani su navodi revizije tužilje o tome da je ovakvom odlukom suda tuženom poslata poruka da je njegovo ponašanje društveno prihvatljivo. Suprotno tome, tužbeni zahtev tužilje je neosnovan jer mere zaštite od nasilja u porodici u ovom slučaju nisu potrebne, pošto ponašanje tuženog prema tužilji nije takvo da je ugrožen njen telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo, a ne zbog toga što je ponašanje tuženog ocenjeno kao društveno prihvatljivo.

Navodima revizije tužilje o tome da se ona oseća ugroženo i uplašeno, ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane presude. Pošto ponašanje tuženog prema tužilji nije imalo elemente nasilničkog, bezobzirnog niti zlonamernog, kako u periodu pre tako i u periodu nakon spornog događaja od 17.01.2019. godine, sledi da je osećaj ugroženosti i uplašenosti subjektivni doživljaj tužilje za koji ne postoji uzrok u objektivnom ponašanju tuženog. Zbog toga se navodima revizije tužilje neosnovano pobija pravilnost materijalnog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta na osnovu odredbe člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić