Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje u smislu čl. 408. u vezi člana 420. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 55/14) i utvrdio da je revizija osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a protivnik predlagača u reviziji ne ukazuje na drugu bitnu povredu odredaba parničnog postupka koja može biti osnov za izjavljivanje revizije po članu 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Gradske opštine Grocka, Odeljenja za opštu upravu i imovinskopravne poslove broj ../15 od 02.03.2015. godine (pravnosnažno 25.03.2015. godine) eksproprisano je zemljište i to kat. parcela .. KO ..., njiva pete klase površine 3405m² i kat. parc. br. .. KO ... površine 1152m² vlasništvo AA sa 1/1 idealna dela u korist Grada Beograda, a radi izgradnje postrojenja za upravljanje otpadom, sanacije, proširenja deponije Vinča. Poreska uprava Filijale Grocka je aktom broj ../15 od 27.04.2015. godine procenila tržišnu vrednost katastarskih parcela na iznos od 100,00 dinara po m². Na ovaj iznos punomoćnik predlagača je imao primedbe, pa je sud odredio izvođenje dokaza veštačenjem u smislu člana 250. ZPP i člana 136. ZVP. Prema nalazu i mišljenju sudskog veštaka geodetske struke Vladimira Aleksića od 30.11.2015. godine i izjašnjenja istog veštaka od 17.02.2016. i 26.10.2017. godine, tržišna vrednost predmetnih katastarskih parcela procenjena je na iznos od 1.600,00 dinara po m². Nalaz i mišljenje sudskog veštaka geodetske struke Vldimira Aleksića od 30.11.2015. godine i kasnijih izjašnjenja, sud je prihvatio, pa je imajući u vidu površinu i činjenicu da je cena zemljišta po naznačenom veštaku 1.600,00 dinara po m², usvojio tužbeni zahtev i odlučio kao u stavu prvom izreke. Smatrajući da nije vezan procenom koju je izvršila Poreska uprava i da u postupku vrednost zemljišta može da utvrđuje i veštačenjem preko veštaka odgovarajuće struke, prvostepeni sud je naknadu odredio na iznos koji je utvrdio pomenuti veštak, a drugostepeni sud je u potpunosti prihvatio stav prvostepenog suda i potvrdio prvostepeno rešenje.

Osnovano protivnik predlagača u reviziji navodi da prilikom donošenja navedenih rešenja nije pravilno primenjeno materijalno pravo, a zbog čega ni činjenično stanje nije potpuno i pravilno utvrđeno što je i dovelo do donošenja nepravilnih odluka.

Zakon o eksproprijaciji (''Službeni glasnik RS'' 16/2001... 55/2013) u članu 42. propisuje da naknada za eksproprisano poljoprivredno zemljište i građevinsko zemljište određuje se u novcu prema tržišnoj ceni takvog zemljišta ako zakonom nije drugačije propisano. Procenu tržišne vrednosti iz stava 1. ovog člana vrši organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnostima. Navedena zakonska odredba najpre zahteva da sud u postupku utvrdi šta je bilo predmet eksproprijacije, a nakon toga pravilnom metodom utvrdi vrednost nepokretnosti. Naknada se određuje prema stanju nepokretnosti iz vremena eksproprijacije a po cenama iz vremena donošenja sudske odluke o naknadi. Zakon o vanparničnom postupku (''Službeni glasnik SRS'' 25/82... ''Službeni glasnik RS'' 46/95... 106/2015) kojim je propisan postupak određivanja naknade, u članu 30. stav 2. sadrži odredbu po kojoj se u vanparničnom postupku shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno. Na osnovu te odredbe pravilan je stav nižestepenih sudova da se u postupku određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost pred sudom naknada može utvrđivati i drugim dokaznim sredstvima, a ne samo na bazi procene Poreske uprave. Otuda je prihvatljiv i stav nižestepenih sudova da se naknada može odrediti i na osnovu nalaza i mišljenja veštaka odgovarajuće struke, a kako je urađeno u ovom slučaju. Međutim, pošto se naknada određuje na bazi tržišne vrednosti nepokretnosti u momentu donošenja sudske odluke, iz nalaza i mišljenja veštaka mora da proizilazi na osnovu kojih parametara je veštak došao do te vrednosti. U konkretnom slučaju veštak opredeljuje vrednost zemljišta na bazi rešenja Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za finansije za područje Opštine Grocka, a vezano za osnovicu koja služi za utvrđivanje visine poreza za imovinu za 2015. godinu na osnovu izvršene ankete, što je neprihvatljivo. Veštak u svom nalazu navodi da je stupanjem na snagu planskog akta sporno poljoprivredno zemljište proglašeno za građevinsko zemljište i time se na isto primenjuju propisi koji se odnose na građevinsko zemljište. Ako se svemu tome doda i činjenica da je vrednost koju je našao veštak 10 puta veća od vrednosti koju je opredelila Poreska uprava onda je očigledno da se za sada na takvom nalazu i mišljenju veštaka sudska odluka ne može zasnovati. 

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će primenom jasnih parametara i pravilnom metodom utvrditi tržišnu vrednost parcela i nakon toga, a imajući u vidu sve napred navedeno, utvrditi naknadu za eksproprisano zemljište.

Imajući u vidu napred izneto odlučeno je kao u izreci na osnovu člana 416. stav 2. ZPP.

Predsednik veća sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić