Врховни касациони суд је испитао побијано решење у смислу чл. 408. у вези члана 420. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'' бр. 72/11... 55/14) и утврдио да је ревизија основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а противник предлагача у ревизији не указује на другу битну повреду одредаба парничног поступка која може бити основ за изјављивање ревизије по члану 407. ЗПП.

Према утврђеном чињеничном стању, решењем Градске општине Гроцка, Одељења за општу управу и имовинскоправне послове број ../15 од 02.03.2015. године (правноснажно 25.03.2015. године) експроприсано је земљиште и то кат. парцела .. КО ..., њива пете класе површине 3405м² и кат. парц. бр. .. КО ... површине 1152м² власништво АА са 1/1 идеална дела у корист Града Београда, а ради изградње постројења за управљање отпадом, санације, проширења депоније Винча. Пореска управа Филијале Гроцка је актом број ../15 од 27.04.2015. године проценила тржишну вредност катастарских парцела на износ од 100,00 динара по м². На овај износ пуномоћник предлагача је имао примедбе, па је суд одредио извођење доказа вештачењем у смислу члана 250. ЗПП и члана 136. ЗВП. Према налазу и мишљењу судског вештака геодетске струке Владимира Алексића од 30.11.2015. године и изјашњења истог вештака од 17.02.2016. и 26.10.2017. године, тржишна вредност предметних катастарских парцела процењена је на износ од 1.600,00 динара по м². Налаз и мишљење судског вештака геодетске струке Влдимира Алексића од 30.11.2015. године и каснијих изјашњења, суд је прихватио, па је имајући у виду површину и чињеницу да је цена земљишта по назначеном вештаку 1.600,00 динара по м², усвојио тужбени захтев и одлучио као у ставу првом изреке. Сматрајући да није везан проценом коју је извршила Пореска управа и да у поступку вредност земљишта може да утврђује и вештачењем преко вештака одговарајуће струке, првостепени суд је накнаду одредио на износ који је утврдио поменути вештак, а другостепени суд је у потпуности прихватио став првостепеног суда и потврдио првостепено решење.

Основано противник предлагача у ревизији наводи да приликом доношења наведених решења није правилно примењено материјално право, а због чега ни чињенично стање није потпуно и правилно утврђено што је и довело до доношења неправилних одлука.

Закон о експропријацији (''Службени гласник РС'' 16/2001... 55/2013) у члану 42. прописује да накнада за експроприсано пољопривредно земљиште и грађевинско земљиште одређује се у новцу према тржишној цени таквог земљишта ако законом није другачије прописано. Процену тржишне вредности из става 1. овог члана врши орган надлежан за утврђивање пореза на пренос апсолутних права на непокретностима. Наведена законска одредба најпре захтева да суд у поступку утврди шта је било предмет експропријације, а након тога правилном методом утврди вредност непокретности. Накнада се одређује према стању непокретности из времена експропријације а по ценама из времена доношења судске одлуке о накнади. Закон о ванпарничном поступку (''Службени гласник СРС'' 25/82... ''Службени гласник РС'' 46/95... 106/2015) којим је прописан поступак одређивања накнаде, у члану 30. став 2. садржи одредбу по којој се у ванпарничном поступку сходно примењују одредбе Закона о парничном поступку ако овим или другим законом није другачије одређено. На основу те одредбе правилан је став нижестепених судова да се у поступку одређивања накнаде за експроприсану непокретност пред судом накнада може утврђивати и другим доказним средствима, а не само на бази процене Пореске управе. Отуда је прихватљив и став нижестепених судова да се накнада може одредити и на основу налаза и мишљења вештака одговарајуће струке, а како је урађено у овом случају. Међутим, пошто се накнада одређује на бази тржишне вредности непокретности у моменту доношења судске одлуке, из налаза и мишљења вештака мора да произилази на основу којих параметара је вештак дошао до те вредности. У конкретном случају вештак опредељује вредност земљишта на бази решења Градске управе града Београда, Секретаријата за финансије за подручје Општине Гроцка, а везано за основицу која служи за утврђивање висине пореза за имовину за 2015. годину на основу извршене анкете, што је неприхватљиво. Вештак у свом налазу наводи да је ступањем на снагу планског акта спорно пољопривредно земљиште проглашено за грађевинско земљиште и тиме се на исто примењују прописи који се односе на грађевинско земљиште. Ако се свему томе дода и чињеница да је вредност коју је нашао вештак 10 пута већа од вредности коју је определила Пореска управа онда је очигледно да се за сада на таквом налазу и мишљењу вештака судска одлука не може засновати. 

У поновном поступку, првостепени суд ће применом јасних параметара и правилном методом утврдити тржишну вредност парцела и након тога, а имајући у виду све напред наведено, утврдити накнаду за експроприсано земљиште.

Имајући у виду напред изнето одлучено је као у изреци на основу члана 416. став 2. ЗПП.

Председник већа судија

Весна Поповић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић