Prema utvrđenom činjeničnom stanju, na raspravi pred drugostepenim sudom, presudom Višeg suda u Beogradu K 3210/10 od 25.01.2011. godine tužilja je osuđena na zatvorsku kaznu u trajanju od 3 godine, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, a vreme provedeno u pritvoru od 03.03.2010. godine zaključno sa 25.01.2011. godine uračunato je u izrečenu kaznu. Odlučujući o izjavljenim žalbama okrivljene i javnog tužioca, Apelacioni sud u Beogradu je presudom Kž1 2302/11 od 07.12.2011. godine odbio izjavljene žalbe i prvostepenu presudu potvrdio. Tužilja je počela sa izdržavanjem kazne zatvora 06.11.2003. godine, a zatvor je napustila 21.11.2014. godine, jer je ostvarila pravo na uslovni otpust, iako je izrečena kazna isticala dana 14.03.2015. godine. Tužilja je 03.05.2012. godine izjavila ustavnu žalbu koju je Ustavni sud odlukom Už 3650/12 od 29.12.2014. godine usvojio i utvrdio da je presudom Višeg suda u Beogradu K 3210/10 od 25.01.2011. godine i presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 2302/11 od 07.12.2011. godine povređeno pravo tužilje na pravično suđenje, pa je poništena presuda Apelacionog suda i određeno da se donese nova odluka o žalbi branioca okrivljene podnetoj protiv prvostepene presude. Apelacioni sud u Beogradu je rešenjem Kž1 74/15 od 28.04.2015. godine žalbu tužilje usvojio, presudu Višeg suda u Beogradu ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. U ponovnom postupku Viši sud u Beogradu je rešenjem K 298/15 od 11.06.2015. godine krivični postupak protiv tužilje obustavio usled odustanka javnog tužioca od krivičnog gonjenja, koje rešenje je postalo pravnosnažno 31.07.2015. godine. Tužilja je u pritvoru provela 327 dana, a u zatvoru 380 dana, ukupno je bila lišena slobode 707 dana. Tužilja se 15.09.2015. godine obratila Ministarstvu pravde Republike Srbije zahtevom za naknadu nematerijale štete zbog neosnovanog boravka u pritvoru i zatvoru, ali do sporazuma nije došlo.

Tužilja je u pretkrivičnom postupku saslušana od strane radnika MUP RS priznala izvršenje krivičnog dela koje joj je stavljeno na teret, a isto je učinila i u prethodnom postupku prilikom saslušanja pred istražnim sudijom. Na glavnom pretresu tužilja je izmenila svoju odbranu datu pred istražnim sudijom navodeći da ju je prilikom saslušanja u policiji branilac savetovao da prizna izvršenje krivičnog dela kako njen tadašnji emotivni partner, koji je zajedno sa njom bio optužen, ne bi bio osuđen. Prilikom donošenja osuđujuće presude, prvostepeni sud je zaključio da je okrivljena detaljno i precizno opisala čitav postupak nabavljanja i prodaje droge, uspostavljanje kontakata sa kupcima, mestu primopredaje, čak i cene opijata koje su kod nje i njenog emotivnog partnera. okrivljenog BB nađene i uz potvrdu oduzete, iz čega sledi da je ona iste zaista i prodavala na način i po cenama kako je precizno opisala.

Polazeći od ovako utvđenog činjeničnog stanja, apelacioni sud je primenom člana 585. stav 2. tačka 1) ZKP, zaključio da je tužilja svojim lažnim priznanjem krivičnog dela prouzrokovala osudu, pri čemu na to nije bila prinuđena, te da zbog toga tužilja nema pravo na naknadu štete po navedenom osnovu, iz kog razloga je prvostepena presuda preinačena i tužbeni zahtev tužilje odbijen.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nepravilan je zaključak suda da tužilji ne pripada naknada nematerijalne štete po osnovu duševnih bolova zbog povrede prava ličnosti.

Prema odredbi člana 585. Zakonika o krivičnom postupku, neosnovano osuđenim se smatra lice prema kome je bila pravnosnažno izrečena krivična sankcija ili koje je oglašeno krivim, a oslobođeno od kazne, a povodom vanrednog pravnog leka je novi postupak pravnosnažno obustavljen i optužba pravnosnažno odbijena ili je okončan pravnosnažnom oslobađajućom presudom (stav 1.); osuđeni nema prava na naknadu štete ako je svojim lažnim priznanjem ili na drugi način namerno prouzrokovao svoju osudu, osim ako je na to bio prinuđen (stav 2. tačka 1).

Drugostepeni sud je svoju odluku zasnovao na činjeničnom zaključku da je tužilja priznala izvršenje krivičnog dela koje joj je stavljeno na teret u pretkrivičnom postupku, odnosno pred organima MUP-a i u prethodnom postupku pred istražnim sudijom, uz navođenje da je tužilja izmenila svoju odbranu na glavnom pretresu i u daljem toku postupka negirala izvršenje krivičnog dela. Ove činjenice, drugostepeni sud je utvrdio uvidom u spise predmeta Višeg suda u Beogradu K 298/15. Osnovano se revizijom tužilje ukazuje da tužilja nije priznala izvršenje krivičnog dela u smislu citirane zakonske odredbe, već da je pred sudom navode optužnice negirala, kao i da je osuđujuća presuda doneta na osnovu drugih dokaza, a ne na osnovu priznanja tužilje i to upravo na osnovu dokaza za koje je Ustavni sud povodom ustavne žalbe tužilje utvrdio da se ne mogu koristiti u krivičnom postupku, zbog čega je presuda drugostepenog suda i poništena. Utvrđenje ovih činjenica od strane drugostepenog suda je izostalo.

Zbog pogrešne primene materijalnog prava izostala je i ocena iskaza tužilje i drugih relevatnih okolnosti za odlučivanje o visini pravične naknade koja bi pripala tužilji.

U ponovnom postupku, drugostepeni sud će prilikom odlučivanja o žalbi tužene uzeti u obzir iznete primedbe, upotpuniće činjenično stanje, nakon čega će doneti pravilnu i zakonitu odluku pravilnom primenom materijalnog prava, vodeći računa o ostalim revizijskim navodima. Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer zavisi od konačnog ishoda parnice.

Iz iznetih razloga, pobijana drugostepena presuda je ukinuta i predmet vraćen tom sudu na ponovno suđenje u smislu člana 416. stav 2. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić