Presudom Višeg suda u Vranju Gž 1456/13 od 09.05.2014. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Vranju, Sudske jedinice u Preševu P 51/13 od 21.08.2013. godine u stavu prvom izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da mu isplati na ime duga iznos od 700,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 13.11.2003. godine do isplate. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda i u delu odluke o troškovima postupka, tako što je obavezan tužilac da isplati tuženoj na ime troškova prvostepenog parničnog postupka iznos od 12.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 09.05.2014. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da isplati tuženoj na ime troškova drugostepenog parničnog postupka iznos od 12.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 09.05.2014. godine do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno, sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku, izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg intersa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Postupajući na osnovu citiranih zakonskih odredbi, Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, jer u konkretnom slučaju nema potrebe da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, niti pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Nije potrebno novo tumačenje prava, niti ujednačavanje sudske prakse, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva, za koji spor je drugostepeni sud pravilno ocenio da se radi o potraživanju po pravnom osnovu naknade štete i shodno tome pravilno primenio rok zastarelosti potraživanja naknade štete iz člana 376. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Revizijom tužioca se ni ne ukazuje na postojanje suprotnih odluka u istoj ili sličnoj činjeničnopravnoj situaciji.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Članom 468. stav 1. ZPP propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Članom 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda (donete u postupku o sporu male vrednosti) nije dozvoljena revizija. U toj vrsti spora dozvoljenost revizije ne ceni se prema odredbama člana 403. stav 2. tačke 2. i 3. Zakona o parničnom postupku.

U konkretnom slučaju, pobijanom presudom donetom u drugom stepenu pravnosnažno je okončan postupak u sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. ZPP, jer visina spornog novčanog potraživanja iznosi 700,00 dinara, koji iznos je očigledno ispod zakonom propisanog cenzusa od 3.000 evra (u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije) na dan podnošenja tužbe, iz kojih razloga je tužiočeva revizija morala biti odbačena.

Iz tog razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Odluka o zahtevu tužioca za naknadu troškova postupka po reviziji, sadržana u trećem stavu izreke, doneta je primenom članova 153. stav 1. i 165. stav 1. ZPP. Tužilac nije postigao uspeh u postupku po reviziji i zato nema pravo na naknadu troškova tog postupka.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić